Штрак у у рубрици "Лични став" указује да немачка канцеларка Ангела Меркел више нема власт и моћ у својој сопственој партији.
"Њена моћ у странци и влади ближи се крају. Она више нема под контролом ни свог наследника, ни примопредају власти. Канцеларка Меркел са ограниченим роком трајања и председница ЦДУ-а Крамп-Каренбауер са ограниченим роком трајања - оне не могу да буду гаранти политичке стабилности у земљи", упозорава Штрак.
Како наводи, најава Анегрет Крамп-Каренбауер да ће поднети оставку на место председнице ЦДУ и њено одустајање од кандидатуре за канцеларку потресле су "несигурну и делом дезоријентисану странку", а "потрес се наставља"
"А пошто готово сваки земљотрес прате накнадна подрхтавања тла, немачкој политици пишу се немирна времена, и то независно од питања руковођења ЦДУ и тога ко ће бити кандидат те странке за место канцелара. То је тест који Немачка тек треба да положи", наводи Штрак.
Он додаје да је ЦДУ "доживела хаварију и сада се копрца настојећи да пронаде излаз", док друга велика народна странка, Социјалдемократска партија Немачке (СПД), лута већ дуже време у потрази за самом собом, својим одређењем и политичким курсом.
"Баш као што је почетком лета 2019. Андреа Налес (СПД) поднела оставку на место председнице најстарије немачке политичке партије, СПД, тако и демохришћанка Анегрет Крамп-Каренбауер 13 месеци након тога најављује повлачење, иако је на целу ЦДУ била само 14 месеци", наводи Штрак.
Штрак оцењује да ЦДУ одавно не делује као јединствена странка, што се показало у покрајини Тирингији, "али и на савезном нивоу - у свакодневном раду, у сарадњи једних с другима, а посебно једних против других, што је све ћешћи тренд".
"Немачка се налази пред "годином одлуке". Неће се одлучивати само о томе да ли ће и како владајућа странка ЦДУ остати у савезној влади или неће. Под знаком питања је и традиционални парламентаризам у Немачкој, значај странака, страначка дисциплина и слобода посланика да одлучују по сопственој савести", наводи Штрак.
А главно питање гласи, како додаје, "да ли демохришћанске партије желе и на који начин да се супротставе десничарским популистичким снагама и екстремним струјама".
Сматра да је, након готово 71 године од оснивања, пред СР Немачком озбиљан испит.
"Можда ова земља стоји и пред крајем досадашњег партијског система. Други политички табори, укључујући јаке Зелене, нису преузели или још увек не преузимају улогу великих народних странака које су до сада имале ЦДУ и СПД", наводи Штрак.
Према његовим речима, растућа нестабилност, која иде руку под руку с најавом повлачења Анегрет Крамп-Каренбауер с места шефице ЦДУ и борбом за политички курс, снажно погађа Немачку у време када економски развој постаје неизвеснији, а социјална политика показује знаке слабости.
"Ово су времена у којима, захваљујући америчком председнику Трампу и осталим популистичким владарима широм света, политика делује нестабилније него икада након пада Берлинског зида. То су времена ротације постбрегзитовске Европе, у којима Немачка од 1. јула преузима председавање Европској унији. Немачка је суочена с међународним изазовима као никада, а на унутрашњем плану је несигурна као што то дуго није била", закључује Штрак.
