„Након овог игроказа о државном тужиоцу мислим да је важно рећи да постоји пуно озбиљнија димензија проблема с именовањем Ивана Турудића за главног државног тужиоца од размењених порука у мелодрами 'Радост и Липота'. Иако, наравно да такве поруке нешто илустрирају и чуди ме да новинари о томе не говоре. То је трговина утицајем, што је евидентно“, рекла је Пеовић.
Али, оно о чему се већ 30 година говори у Вировитици, где је Турудић био председник Општинског суда, пуно је озбиљнији кримен, рекла је Пеовић.
Споменуо га је председник Зоран Милановић на конференцији за медије и чудим се да се новинари нису за то ухватили.
„Турудић је пре 30 година, не случајно, постао председник Општинског суда у Вировитици и са те позиције је 90-их легализовао отету имовину вировитичких Срба. Фиктивном тужбом се потраживала имовина. Тај игроказ је ишао отприлике овако“, навела је Пеовић и додала:
„Мазнеш Србину ауто, онда нађеш два сведока који кажу да си Србину платио ауто, па се објави на табли суда и тамо стоји та пресуда. Србин се не огласи и онда му се одузме имовина“.
Каже да је од Вировитичана чула да су у то били укључени и виђенији грађани Вировитице.
„Стога није чудно да му, због овог, али и ратног пута, баш (ХДЗ-ов Јосип) Ђакић скаче у одбрану. Спомињу се многи истакнути Вировитичани у оваквим криминалним радњама које су озакоњене. Озакоњено безакоње. А ко је то озаконио? Па, Иван Турудић. Питање је да ли је он судио у тим случајевима, али чињеница је да је било 17 таквих пресуда, тзв. пресуда из оглухе, у времену кад је он био председник суда у Вировитици“, рекла је Пеовић.
Навела је и да је Турудић, остим што је учествовао у крађама, очито директно из рата инсталиран на место председника суда.
„Поставља се и питање његовог ратног пута па није чудно да му Ђакић скаче у помоћ. Укратко, ова 'Радост и Липота' је фарса након трагедије. Трагедија је примарна акумулација капитала која, а то многи не желе рећи, стоји иза готово сваког богатства у Хрватској“, казала је Пеовић, пренео је хрватски портал Index.
