Састанку је присуствовао и шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер, преноси кликс.ба.
Према најави, европски званичник ће, након састанка у Председништву, посетити и Музеј ратног детињства, након чега следе састанци са заменицима председавајућег Савета министара БиХ Вјекославом Бевандом и Бисером Турковић, а затим и са члановима Заједничког колегијума Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.
Борељ борави у Сарајеву поводом 25. годишњице Дејтонског мировног споразума, којим је окончан рати у БиХ 1992-1995.
Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ изјавио је у Сарајеву, после састанка са члановима Председништва БиХ, да је то био искрен и отворен разговор о садашњој ситуацији и будућим перспективама.
"Ово је несумњиво историјски дан за Босну и Херцеговину, али и за Европу", рекао је Борељ након састанка у Председништву.
Указао је на важност одавања почасти свим жртвама рата и колективног сећања и поздравио заједничку изјаву Председништва поводом 25. годишњице Дејтонског споразума.
"Ово је годишњица која је и прилика да се осврнемо шта се дешавало у прошлости и да одамо почаст жртвама и свима који су радили на правцу помирења", додао је Борељ, преноси портал кликс.ба.
Према његовим речима, заједничка комеморација за све жртве би била важна.
Користим прилику да потврдим подршку напорима Босне и Херцеговине на европском путу. Немам лекције и придике. Долазим из земље која је била у грађанском рату и наше помирење је било на путу ка ЕУ. Толико смо се позабавили чланством да је помирење настало као последица заједничких напора", рекао је Борељ.
Он је истакао да је ЕУ водећи економски и сваки други партнер Босне и Херцеговине и да је на домаћим властима да интензивирају напоре.
"Статус кандидата се може озбиљно узети у разматрање тек када буде напретка у свим приоритетима. Наглашавам да више од 80 одсто становништва Босне и Херцеговине подржава европске интеграције", закључио је Борељ.
Жозеп Борељ обишао је у оквиру посете БиХ Музеј ратног детињства у Сарајеву и с представницима међународне заједнице одао почаст цивилним жртвама рата.
Он је подсетио да се данас прославља 25. годишњица потписивања Дејтонског мировног споразума и рекао да му велику част представља то што као представник Европске уније може да ода почаст свим жртвама рата.
Он је истакао је да грађани БиХ морају одавати почаст прошлости, али гледати ка будућности као што су то учинили грађани Шпаније након грађанског рата.
"Морамо бити свесни да семе конфликата лежи у земљи и постоји опасност да поново нарасте ако сви заједно не будемо радили на очувању мира. Ја сам Шпанац и Европљанин и у потпуности разумем како је живети у времену након разарајућег рата, јер моја је земља прошла коз страшан грађански рат након грозне диктатуре. После рата, Шпанија је гледала ка Европи и уједињена у том циљу радила на изградњи демократских вриједности", указао је високи представник Европске уније за спољне послове и безбедност Жозеп Борељ, пренео је портал кликс.ба.
Он је поручио да би требало пружати прилике младим људима који хоће да раде на изградњи боље, просперитетне и одрживе будућности без конфликата, засноване на демократским вредностима.
Члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић изјавио је данас, након састанка чланова Председништва са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борељом, да се нада да ће политичари у БиХ након данашњег састанка превазићи непотребне свађе.
"За нас је данас важан дан у БиХ, рекао бих и у Европи и свету. Обележавамо 25. годишњицу успостављања мира у БиХ, тим поводом смо угостили великог пријатеља. Доласком у БиХ дао је значај овом датуму", рекао је Џаферовић.
Он је изразио наду да ће у БиХ бити превазиђена лоша политичка атмосфера и да ће се изаћи из клишеа сталних и непотребних свађа, а окренути се реализацији препорука Европске комисије.
Џафеовић је истакао да је чланство БиХ у ЕУ неупитна перспектива, преноси кликс.ба.
Члан Председништва БиХ Жељко Комшић изјавио је, након састанка чланова Председништва са високим представником ЕУ за спољну и политику безбедност Жозепом Борељом, да његова посета Сарајеву потврђује да ЕУ стоји иза напретка Босне и Херцеговине.
"Ово није протоколарна посета. Наставили смо разговоре из Брисела. Посета потврђује да ЕУ стоји иза напретка Босне и Херцеговине, пружа помоћ и у тренутним ситуацијама, али и генерално на нашем путу ка ЕУ", рекао је Комшић, преноси портал кликс.ба.
Он је захвалио Борељу што је нашао времена да дође у Босну и Херцеговину.
Председавајући и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик оценио је данас да је потписивање Дејтонског споразума историјски датум за цео свет, јер је успостављен мир на основу политичког договора о политичком систему у БиХ и омогућена стабилност и помирење.
Он је, након састанка чланова Председништва БиХ с високим представником ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозепом Борељом, рекао да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа и да је то основа за све договоре, као и да апстрактна прича о грађанима неће моћи да пружи резултате.
Додик је истакао да Република Српска обележава дан потписивања Дејтонског споразума као свој државни празник, док то није случај у Федерацији БиХ, преноси РТРС.
Он је оценио да је консензус у БиХ око Европске уније вредно достигнуће које је постигнуто у БиХ.
"Замолили смо Вас да учините све да у идућој години БиХ добије статус кандидата. То је нова динамика која би пружила нове услове и околности за градњу свих оних ствари које сте нас подучили", поручио је Додик Борељу.
Додао је и да је БиХ изгубила огромне јавне приходе због епидемије вируса корона.
"Део тога смо решавали кроз аранжман са ММФ-ом и са Европском комисијом, али је очигледно да је то истрошено и да треба нови пакет помоћи како би могли да превазиђемо изазове у неколико наредних месеци", указао је Додик.
Милорад Додик изјавио је да Република Српска остаје посвећена примени Дејтонског споразума, али да сигурно неће гинути за спас нечега што очигледно нико не жели.
"Можда је највећи проблем у БиХ што су Дејтонски мировни споразум многи схватили као привремени споразум, привремено решење којим је тек заустављен рат, а да им нико није јасно потцртао да је њиме успостављен и нови политички систем у БиХ. Систем у којем је у анексу 4 Споразума уписана и Република Српска, као један од два конститутивна ентитета", подсетио је Додик, пренео портал РТРС.
Према његовим речима, сви апсурди примене Дејтонског мировног споразума скупили су се у мандату високог представника који, по Споразуму, има само надлежности тумача одредби.
У стварности, истакао је Додик, та улога је коришћена за наметање решења, кажњавање другачијег политичког мишљења, дискриминацију појединаца одузимањем њихових основних људских права.
Он је нагласио да је врхунац те антиуставне активности успостављање Суда и Тужилаштва БиХ, правосудних институција које није предвидео сам Устав БиХ, а самим тим ни Дејтонски мировни споразум.
"Цинизам је већим учинио Уставни суд БиХ који је такве активности прогласио уставним, а грађанима послао поруку да живе у окупираној и обесправљеној држави. Оснивање Суда и Тужилаштва БиХ била је озбиљна прекретница у политичким кретањима у БиХ, јер је постало јасно да је у БиХ суспендовано право и то са највише правне инстанце. Земља без правне сигурности није пожељна ни за оне који у њој живе, а ни за оне који би тек случајно дошли у њу", рекао је Додик.
Он сматра да је Дејтонски споразум у протеклих 25 година мењан са једном намером - да се оствари ратни циљ Бошњака, односно да се централизује БиХ, што је "умотавано" у некакву фолију ефикасности и интеграција, као да у свету не постоје високо децентрализоване али ефикасне државе.
Додик је поновио да Република Српска остаје посвећена примени Дејтонског споразума, али је нагласио да сигурно неће "гинути за спас нечега што очигледно нико не жели да се спаси".
Коментаришући 25 година од потписивања Дејтонског споразума, он је истакао да Република Српска обележава потписивање Споразума, за разлику од Бошњака.
"То је за нас *дрyyавни( празник јер смо сматрали да треба славити мир, што у другом делу БиХ нису никада радили", рекао је Додик.
Председница Републике Српске Жељка Цвијановић оценила је данас да би БиХ била "прилично успешна земља" да јој је дозвољено да се од почетка организује на бази онога што је дефинисано Дејтонским мировним споразумом.
"Нажалост, то није тако. Долазило је до страшних девијација, неке од њих су се дешавале захваљујући интервенцијама високих представника, неке су се дешавале због наивности и вере да ћете, уколико нешто прихватите, имати систем који ће бити бољи, јефтинији, ефикаснији, рационалнији. Међутим, то се никад није дешавало и данас се са правом питамо - где се ми налазимо и шта се то догађало са самим споразумом", рекла је Цвијановићева поводом 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, пренео је портал РТРС.
Она је истакла да је протеклих година вршен огроман притисак на уставни поредак, па зато треба бити задовољан што је Република Српска уопште опстала, што иде напред и одолева изазовима.
"Међутим, истовремено не можемо да будемо задовољни због чињенице и свести о томе да бисмо били још бољи и успешнији да није било оваквог прекрајања нашег унутрашњег поретка" рекла је Цвијановићева и истакла да би тада више шансе имали сви, и БиХ, и Република Српска.
Председница РС сматра да спровођење Дејтонског споразума, нажалост, није довело до очекиваног међусобног разумевања у БиХ, јер је интервенционизам међународне заједнице и бивших високих представника у БиХ био контрапродуктиван.
Цвијановићева је нагласила да Република Српска не прихвата да јој неко намеће решења "на мишиће", као и да је неко пореди са Федерацијом БиХ, где не могу да се договоре ни око формирања власти, ни око измена Изборног закона.
"Политичко Сарајево је то које умањује значај БиХ јер увијек некога са стране пита шта треба да ради. Формула би требало буде да се сви у БиХ придржавају уставних надлежности и да не губимо време на то како неке надлежности наводно треба са ентитета пренети на БиХ", закључила је председница Републике Српске Жељка Цвијановић.
Дејтонски споразум донео је мир као нешто најважније и најдрагоценије, после тешких сукоба на простору БиХ, каже новоизабрани градоначелник Бањалуке и функционер Партије демократског прогреса Драшко Станивуковић на годишњицу потписивања споразума, којим је пре 25 година окончан рат у БиХ.
Станивуковић указује да је Дејтонски споразум плод дуготрајних процеса , да није потписан "јуце" и да се не може "распаковати сутра", али и да је Република Српска, као једна од тековина тог договора, "неупитна и трајна".
''Република Српска је неупитна и трајна , уграђена у биће српског народа. Али, и БиХ је неодвојива од српског народа и нешто што му припада, као што припада свима који у њој живе'', каже Станивуковић за Танјуг.
Он сматра да је свако друго гледиште у овом тренутку ''авантура'' оних који, како каже, озбиљне политичке чињенице по потреби користе у дневној политици и који су спремни да "заврћу радијаторе и грејање", зато што им се не свиђа ко је победио у Бањалуци.
Станивуковић наглашава да је у било каквим разговорима о Дејтонском споразуму важно да се чује глас Републике Српске и Србије, али и ЕУ и шире међународне заједнице.
''Нашем народу нису потребне претње, санкције, ни спољне, ни унутрашње, никакви немири ни политичке авантуре у које нас уводе не само бошњачки и хрватски политичари, већ, усуђујем се рећи, и члан Председништва БиХ (прим. аут. Милорад Додик), који се често ''играо'' референдумом, многе најављивао, поједине никада није спровео, док је многе спроведене назвао анкетама'', каже Станивуковић.
Станивуковић указује да је РС у последњих 20 година остала без 50 различитих надлежности, између осталих и без химне, грба, војске, за шта одговорност, сматра он, сносе авантуристичка политика и лоша преговарачка моћ руководства РС, а не Дејтонски споразум.
''Постоје људи који су за то одговорни, а то су управо они који се ките патриотизмом и у РС због којих је у РС патриотизам постао најуноснија привредна грана'', навео је Станивуковић.
