Не уводимо санкције Руској Федерецији, али оно што је наш приоритетан циљ јесте бржи европски пут, да бисмо променили друштво, ојачали владавину права, да бисмо привлачили што више инвестиција, да бисмо били неко ко озбиљно држи финансијску дисциплину у јавним финансијама у тренутку када то не можете да нађете готово ни у једној држави у Европи, казао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије рекао је, гостујући на РТС-у, да је српска дипломатија у служби државе Србије.
"Србија је једна од ретких суверених држава у Европи и свету, са поносом могу да кажем, која се труди да потпуно самостално и суверено доноси одлуке које се тичу њене судбине", рекао је Селаковић.
Говорећи о обраћању председника Србије Александра Вучића нацији пре два дана, Селаковић каже да се показало оно по чему се он разликује од многих других лидера, да је изашао пред народ са причом која није лака и лепа за слушање, али која је врло рационална, истинита, да свима покаже колико је тежак и комплексан овај моменат кроз који свет пролази - и Србија као део Европе и света.
"Скренуо је пажњу на понашање оних држава које су познате по озбиљном приступу проблемима, стварима, овога пута је то и држава Србија", каже Селаковић.
Према његовим речима, свет се налази у тренутку промене политичке архитектуре.
"Морамо да се прилагођавамо одређеним околностима, европским, глобалним. Председник Вучић изашао је са планом од десет тачака показујући колико је озбиљан наш приступ надолазећој кризи", истиче министар Селаковић.
"Ми у европске интеграције улазимо из неколико разлога. Један од разлога је чињеница да готово 65 одсто трговинске размене се обавља са државама чланицама ЕУ, највећи инвеститори и највећи појединачни донатори су из ЕУ, да смо са стотинама хиљада радних мсеста у Србији везани за компаније које су у власништву компанија из дражва чланица ЕУ, четири од наших осам суседа су већ у ЕУ", напомиње Селаковић.
Он је додао да цена коју треба да платимо је она коју су плаћале и друге државе које су улазиле у ЕУ.
"Морамо да се трудимо да буде за нас што мања, да за што мање добијемо што више, то је правило рационалног пословања, правило добре управе", каже Селаковић.
На констатацију да ће Запад тражити да признамо Косово, да би могли да кажу Путину да нема правног преседана, он каже да Запад на одређени начин води политику која иде ка томе.
"Борићемо се да она не иде у том смеру, борићемо се свим дипломатским и политичким средствима, борићемо се још јаче", наводи Селаковић.
"Ми смо ти који тврдимо да је направљен преседан који ће бити коришћен. Говорим о овоме на основу разговара које сам имао са многим министрима дипломатије из Латинске Америке, Африке, Азије који су свесни тога", каже Селаковић.
Истиче да је свет пун проблема као што је проблем КиМ, не постоји идентичан проблем, али проблем сецесија одређених делова територине држава постоји у читавом свету, стотине су таквих примера.
Прављање једног преседана може да изроди једну врсту девијантног правила које ће се примњивати у другим случајевима, навео је Селаковић.
"Путин је поменуо случај КиМ, поменуо је саветодавно мишљење Међународног суда правде. Представници Приштине помињу то мишљење у СБ УН, то је мишљење коме је тада српска врхушка допринела постављајући погрешно питање Међународном суду правде", каже Селаковић.
"Морамо да се боримо за наше интересе на КиМ, интересе државе Србије за интересе српског народа. Не знам да ли је у овом периоду од 23 године икада држава у дужем временском периоду борила успешпније него у ових десет година, а да нам је маневарски простор неупоредиво гори, напомиње Селаковић.
Селаковић каже да нећемо седети везаних руку и ногу, бити незаинтерерсовани, борићемо се на сваки могући начин.
"Није тајна, Приштина има већину држава чланица Савета Европе на својој страни, али нема принципе на својој страни, шта неко мора да буде да би могао да уђе", напомиње Селаковић.
Свако онај ко мисли да ћемо на брутално кршење и Вашингтонског и Бриселског споразума седети скрштених руку вара се, нећемо, каже он и додаје да ће се активирати свака могућа политика одбране интереса државе Србије и српског народа на КиМ.
Селаковић је истакао да би требало да 16. маја буде на радном ручку у Бриселу поводом одржавања Савета за спољне послове ЕУ, на коме ће Западни Балкан бити главна тема.
