пред сумрак на варалицу упецао у Дунаву, са обале код старог скелског прелаза према Илоку, капиталног смуђа тешког 7,6 килограма и дугачког 93 сантиметара. Био је у друштву два другара, Саше Родића и Синише Шиљка, а целу причу потврдио је и овдашњи рибочувар...
- Све је било завршено врло брзо јер је смуђ био је на обали за 10-так секунди – каже видно задовољан једва пунолетан Алекса. – Многи се чуде, јер сам капиталца упецао скоро у граду, односно то је део Дунава поред Градске плаже, али срећа ми се осмехнула. Имао сам до сада примерке од три до 3,5 килограма, али ово је нешто што чак и пецароши од неколико деценија стажа нису успели да ухвате.
Барјактаров каже да се пецањем бави од своје пете године и да га је тим спортом „заразио“ деда Владимир, а наставио тата Синиша.
- Прво су ме учили да хватам шаране и имао сам успеха, јер сам ухватио једног од 13,5 килограма – каже Алекса. – Али, како сам растао тако сам напустио шаранско пецање, поштено речено било ми је досадно, јер забациш, седиш, чекаш и гледаш у воду.
Окренуо сам се грабљивицама, овде прво штукама, а касније смуђевима. Деда и тата имају времена, забаце и седе, чекају. Ја немам живце за такво пецање, вараличарење је за мене атрактивније, крећеш се, тражиш рибу, све је некако динамичније... Завршио сам школу за мушког фризера и ако да Бог отворићу у овој години свој фризерски салон у Бачкој Паланци.
Млађани Барјактаров каже да је прво желео да препарира капиталног смуђа, али када је у Новом Саду чуо да се по дужном сантиметру мора платити 1,5 евра одустао је од те намере, па ће његов трофеј остати само глава ове грабљивице, а једног дана, можда ће се наћи и на зиду у фризерском салону овог момка да га муштерију питају, а да им он прича како је то било...
Иначе, рибочувари нам рекоше да није реткост да у ово доба године смуђ нападне варалицу и то баш тамо где многи мисле да неће. Јер, изгледа да су чак и искусни риболовци из Паланке заборавили да је до 1974. на овом месту пристајала скела и да је ту велика рупа у Дунаву коју смуђеви воле. Сада је он успорен, гладан, кажу стручнији, јер су кедери побегли у муљ, а грабљивац буквално граби све што севне поред њега, али када се нађе на удици брзо се преда.
М. Суџум
