Шта се то обавезно налазило на недељној трпези приказале су чланице удружења „Граднулички бисери“ из Зрењанина, „Банаћанке“ из Торка, „Ремус“ и Клуб жена из Мужље, „Ружа“ из Арадца, Клуба жена из Белог Блата и Асоцијације жена Месне заједнице Елемир. Занимљиво је да је традиционални недељни ручак и код Срба и код Румуна, Мађара и Словака готово идентичан.
Пре обавезне кокошије супе, служи се штрудла са сиром. Супа се кува од домаће коке, закувава резанцима или кнедлама, а након супе сервира се ринфлајш, односно кувано месо, шаргарепа и кромпир уз сосеве од парадајза, мирођије или вишања. Након тога следи печење. Недељом је то готово увек било поховано пилеће месо уз сезонску салату од краставаца или купуса. У мађарској кухињи, уз печење иде и компот, најчешће од вишања и дуња, али може и од брескве или кајсије.
Колачи су неизоставан део недељног ручка и то су најчешће штрудле са маком, орасима, вишњама, слатким сиром, рогачем... У сезони јабука, прави се лења пита. На трпези војвођанских Мађара традиционалан десерт су пржени листићи, а код Словака чувене херовке.
Некада се за свечаније прилике меси и погача. Најстарија чланица „Граднуличких бисера“ Мара Кирћански умесила је за ову прилику погачу, која има традиционалну банатску шару.
- Рецепт је једноставан, али треба мало искуства да се она уплете. У пола литре млека и два децилитра воде, растопим један квасац, додам мало шећера и мало соли. Када се подигне, тесто месим рукама које мало науљим. Направим шест обги. Три премажем шећером, три шећером и маргарином, па се од њих направе ваљци и онда се плету. И то је то - каже Мара Кирћански, која је за својих 86 година умесила стотине оваквих погача.
Током три дана трајања манифестације „Банатски дани теку“ приказано је оно што представља нематеријално културно наслеђе Баната и народа који насељавају Банат - народне песме и игре, традиционални занати и вештине и трпеза. Ауторка пројекта је Рајка Грубић, музејска саветница – етнолошкиња Народног музеја Зрењанин.
Ж. Б.
