За које насеље се може рећи да је симбол хуманости? Вазда за Руски Крстур! Још нешто да вас питамо – где се налазе две средње школе, огромна спортска хала, базен, хиподром, музеј, најстарију сачувану кућу из средине 18. века, седиште Националног савета Русина, фудбалски клуб који постоји већ читав век, али и чувени фестивал „Црвена ружа“? Тако је – у Руском Крстуру!
И још једно питање – из ког места се од 2000. до 2010. године иселило 200 породица за Канаду, да би се у протекле три доселило двадесетак младих брачних парова? Све је, схватили сте, у питању Руски Крстур.
Прво помињање насеља Крстур датира с краја 15. века, али тридесетих година 18. века долази до потпуног расељавања (српског) становништва. Међутим, 1745. године уследила је нова миграција – досељавање карпатских Русина, гркокатоличке вероисповести. Село је с временом мењало назив у Велики Крстур, па Бачки, да би 1919. године постало Руски Крстур.
– Кад причамо о недостацима, увек се може кукати, али ми заиста имамо све што нам је потребно – истиче секретар Месне заједнице Руски Крстур Михајло Пашо, видно поносан на достигнути квалитет живота. – Чак и сама позиција нам је веома интересантна, све нам је близу, па би зато било добро да имамо квалитетније путеве, да они који раде у већим местима, могу овде да живе и путују на посао. И оно што бих највише волео, јесте да нам се досели најмање сто породица!
По хуманости се познаје Руски Крстур
Када је претпрошлог четвртка јако невреме захватило део кулске општине, Крушчић, Кула и Руски Крстур најгоре су прошли. Лед величине пинг-понг лоптице покосио је атаре, развалио кровове, фасаде и прозоре. Прошле недеље више од 500 становника Руског Крстура пријавило је у Месној заједници неко оштећење, а највише је пољопривредника, нарочито узгајивача паприке, што доказује и податак да је више од 50 одсто усева овог поврћа (на око 700 јутара) уништено.
– Ово ће бити тешка година, а видим по људима да још нису свесни шта ће јесен донети, јер сви су очекивали зараду – каже Пашо, додајући да и најстарији суграђани тврде да за живота нису видели такво невреме као оно које их је задесило пре недељу и по дана.
Протеклог викенда кренуло се и с акцијом поправки кровова, а Месна заједница позива све заинтересоване да се прикључе позивом на број 065/270-33-05, како би својим комшијама у што краћем року санирали штету колико је у њиховој моћи.
Будући да су околоности такве да су жеље и могућности поприлично компатибилне, не би било лоше да се демографска слика наредних година мало побољша, па да с 3.600 људи, који тренутно преспавају у Руском Крстуру, бројка скочи толико да мештани више не причају с носталгијом како их је некад било скоро дупло више.
– Не могу да издвојим само једну ствар која је најлепша код нас, јер имамо Мали бачки канал који нам пролази уз село, а на ком имамо базен који се редовно одржава. Такође, имамо спортску халу, за коју је било свакаквих прича да ли нам треба толика или не, а сада нема слободних термина за тренирање. Имамо секције јоге, аикида, теквондоа, каратеа, фитнеса, малог фудбала, кошарке, одбојке... а имамо и простор за куглану. Прошле године смо урадили нове трибине на ФК „Русин“ који је веома популаран, а од актуелних инвестиција улазимо у пројекат за канализацију. За израду пројектно-техничке документације је издвојено 11 милиона динара и надам се да ће се ускоро кренути с реализацијом – истиче наш саговорник, додајући да у свему томе имају велику подршку локалне самоуправе и председника Општине Кула Дамјана Миљанића.
Ипак, оно што је најбитније јесте да се мештани међусобно подржавају, што су доказали кроз бројне хуманитарне акције које се интензивно реализују у протекле две године.
– Једна од већих акција је та да прикупљамо полован намештај који држимо у једној великој просторији у хали, а свако коме нешто треба, ту дође и узме. У протеклих годину и по дана смо имали испоруке на више од 100 адреса у целој општини. Чак нам и сами произвођачи поклањају потпуно нов намештај. Такође, уз подршку приватних фирми и грађана направили смо кров једној породици, а прошле године смо нашем мештанину Зорану Дудашу, ком је за пола сата изгорела цела кућа са помоћним објектима, у којима је имао месарску и тесарску радионицу, успели да купимо његовој породици већу и квалитетнију кућу – закључује Пашо.
Текст и фото: Леа Радловачки
Док се држимо Бога, биће и нас
У Руском Крстуру је основана парохија 1751. године, свега шест година по настанку села, а убрзо потом отворена је и прва школа. Као центар гркокатолика и свих Русина, ово место је својеврсни симбол тежње да се „остане оно што се јесте“, односно хришћанству као изворној вери.
– Наша данашња црква светог оца Николаја изграђена је 1784. године, а иконостас нам је осликао чувени Арсеније Теодоровић Пантасић – прича нам отац Владислав Варга, док седимо у парохном дому који слови за једно од најлепших здања у Руском Крстуру. – Ми имамо и чувену Водицу, које су ходочасничко место, где је 1859. подигнута црква, јер се од 1817. држи да је тамо била посебна појава Марије, мајке Божје. Од тада је било много исцељења и оздрављења, а и дан-данас људи доживљавају неко олакшање и смирење кад тамо оду. Докле год је Водице, биће и нас, или другим речима, докле год се држимо Бога, биће и нас.
Водице јесу место које смирује ум и пуни плућа, а будући да га посећује велики број верника, у току је изградња комплекса „Емаус“, који ће служити за реализовање различитих верских, хуманитарних и друштвених активности.
