Кашњење није утицало на добро расположење, које завичајце из Санада и дијаспоре, као и њихове пријатеље из Новог Сада, Бечеја, Сенте, Суботице, Кикинде, Зрењанина и других места држи на окупу. Уз добру трпезу и музику све је било потаман у суботу на породичном грунту др Србе Петрова, који већ три и по децније живи и ради у Новом Саду, где држи специјалистичку стоматолошку поликлинику.
- Нама Санадцима ни ковид-19 не може ништа, али испоштовали смо настале околности и епидемиолошке мере, тако да сусрет нисмо одржали у априлу, него смо дружење померили, а одзив је као никада до сада. У томе али и свим другим детаљима пребацили смо норму. После ограничења која нам је наметнула епидемија, људи су се зажелели опуштања и дружења - каже домаћин и организатор Петров.
Као мустра за завичајни скуп у Санаду, др Петрову је послужио светски чувени Молитвени доручак који приређују амерички председници у Белој кући у Вашингтону.
- Окупљамо се са жељом да се завичајни дух Санада и Баната не заборави. Дружење и добро расположење иде уз богату банатску трпезу, као и свирку тамбураша, а међу редовним учесницима је и хармоникаш Мића Јанковић, шеф Великог оркестра РТВ Војводине - напомиње Петров, који додаје да се придружила и неколицина нових пријатеља, јер се о угођајима и штимунгу радо прича између два сусрета.
Пошто домаћин Срба Петров у штали у Санаду држи касаче, који су до сада освајали бројне пехаре на домаћим па и иностраним хиподромима, на овај скуп долазе реномирани поклоници коњарства. За недавно изабраног председника Касачког савеза Србије Жељка Вујановића из Србобрана, председника КК „Бачка” из Суботице Миодрага Загорца, др Србу Петрова и друге актуелна је била прича о почетку касачке сезоне у недељу 7. јуна на хиподрому у Суботици.
- За брзу партију на суботичком хиподрому спремна су два грла. После свих ових невоља и стрпљења да попусти коронавирус, велика радост били би нови успеси. Сви са нестрпљењем очекујемо почетак трке у недељу - каже др Срба Петров.
Молитвени доручак почиње увек у 10 сати, а по прецизно утврђеном јеловнику, који је већ две деценије скоро истоветан, уз неке мање измене, потраје у добром расположењу све до вечери. На трпези би учесницима дружења у Санаду сигурно позавидели они који се окупљају у Белој кући. Завичајним банатским гурманлуцима је тешко одолети.
Почиње мезетлуком који је права икебана: шарена димљена сланина, кулен, лиснати мокрински сир, подрхтава пихтијасти ролат од куваних језика, служе се још кромпир у чакширама, пите кромпируше и зељанице, а за салату млади лукац, ротквице, краставци и зелене љуте папричице.
Подразумева се да уз мезетлук иде домаћа кајсијевача или жестина од санадских шљива белки. Није требало дуго чекати да из великог котлића у дворишту замирише паприкаш од срндаћа, који је на нишан дошао Слободану Надрљанском. Сви су били презадовољни укусом паприкаша, а мајстору Светозару Јованову упућен је заслужени аплауз. Распитивали су се гости за рецепт, али увек ту има и тајни које није могуће испричати. Док се паприкаш заливао вином из Бајиловог подрума из Сремских Карловаца, за заслађивање су пристигли салчићи - кифлице са пекмезом од кајсија и шљива. Друго полувреме зачинила је јагњетина са кромпиром испод сача из кухиње мајстора кулинарства Владана Суботина.
Текст и фото: М. Митровић
