Христифор Хаџи Ристић рођен је у Белој Цркви, а како се наводи у литератури Живана Иштванића „Хотели старе Беле Цркве”, један је од најзанимљивијих зачетника савременог трговачког, пословног и хотелског пословања међу белоцркванским Србима и православним трговцима Беле Цркве крајем двадесетих и почетком тридесетих година 19. века. Он је направио први српски хотел у Белој Цркви 1831. или 1832. године на углу тадашње Главне и Венделинијеве улице, односно данашњих улица 1. Октобра и Пролетерске. Такође, има и велике заслуге за функционисање елитног „Трговачког удружења”, које су чинили углавном Срби и православни трговци.
У поменутој литератури даље пише да је место на ком је подигнут хотел „Ристић” првобитно била стамбена кућа Тобијаса Рихтера, а касније Себастијана Сауервалда, који ју је потом продао општинским властима 1778. године, за потребе првог Магистрата, који је ту био до 1788. године. Тада се он сели, а здање је касније адаптацијама изграђено као двострука просторна стамбена кућа са 10 различитих просторија (шест соба, два предсобља, кухиња и купатило). У дворишту је, осим коњушарнице била и стражарница, која је имала собу, кухињу, оставу, претсобље са пролазом и нужником са две кабине. У дворишту је био и озидан бунар, у барокном стилу. Од 1801. до 1830. године се поново уселио Магистрат са чиновницима, да би касније купио Хаџи Ристић, плативши здање 2.450 флорина.
Једноспратна зграда, како се даље наводи у литератури, грађена је од цигле и малтера, са основом у слову „Л” и у класичном античком стилу. Ристић је од горњег дела објекта начинио хотел, а доњи део је користио за трговачке потребе, где је и живео са својом породицом. Тај први српски хотел у Белој Цркви највероватније је радио од 1831. до 1837. године, а у литератури пише да постоји могућност да је на фасади рађена извесна надоградња између 1836. и 1837. године. Након Христифорове смрти, просторије у доњем делу здања су изгледа и даље биле активне по питању трговине, али није утврђено тачно до ког времена.
Михаило Х. Ристић био филозоф и правник
Михаило Христифор Ристић рођен је у Белој Цркви 18. септембра 1829. године. Основну школу је завршио у Белој Цркви, а гимназију у Вршцу и Сремским Карловцима. Студије филозофије завршио је у Сегедину, а права у Пешти. Предавао је историју и филозофску пропедевтику у Карловачкој гимназији од 1853. до 1861. године, а у исто време, уз помоћ патријарха Јосифа Рајачића, објављује „Систем целокупне филозофије” у десет књига, што је и први систем филозофије на нашим просторима. Сремске Карловце напушта 1861. године и враћа се у родну Белу Цркву, где се бави адвокатуром. Био је и народни посланик, а више година је био на челу Српске црквене општине. Као делегат белоцркванских Срба на карловачком конгресу појавио се 1869. године, а један је од основача и први председник Српске читаонице. Умро је 1897. године.
Касније, другом половином 19. века, хотел постаје адвокатска кућа породице Михаила Х. Ристића и сина му Велимира (1867-1949). Велимир Ристић иначе се адвокатуром бавио до 1941. године, а био је и доктор права, председник Окружног суда у Белој Цркви. Одликован је орденом Белог орла 1921. године.
Касније је доњи део бившег хотела са трговинама остављен за издавање, док је цео горњи простор продајом прешао у власништво Ернеста Ружичке. Он је направио елитне собе за трговце и туристе, у склопу хотела „Халер – Ружичка”, како се може видети на многим сачуваним разгледницама Беле Цркве тог времена. Данас је објекат у великој мери измењен, фасада је префарбана и оштећена, те се не може сагледати оригиналан изглед некадашњег објекта.
Код савремене пијаце налази се вила породице Ристић, која је саграђена око 1900. године, каже нам директор Народне библиотеке и музеја у Белој Цркви Игор Вокоун. Описује је као кућу приземног типа, оријентисану са две уличне фасаде са назначеним забатима, као главним архитектонским елементима. Над самим објектом доминира кула која заправо нема посебну намену, већ је форма слободног израза самог архитекте. Комплетна столарија у објекту је изведена у сецесијском маниру са приказима биљних врежа.
Ивана Бакмаз
Фото: Ф. Бакић/Књига „Хотели старе Беле Цркве”, Књига „Бела Црква три века”
