И ретко које село има тако верне навијаче као што их има Фудбалски клуб МСК. Од 2000. године мештани и навијачи су се удружили и организовали како би на све могуће начине помогли клубу да опстане.
– Помаже ко колико може, неко новцем, неко радом, а стално нешто организујемо како бисмо прикупили новац и обезбедили клубу све што је потребно за такмичење – каже Јанош Балинт, који је у председништву клуба од 2000. године.
Навијачи имају једну заједничку њиву са које усев продају, а новац иде клубу. Претпрошле године су на тој њиви имали пшеницу, а лане шаргарепу.
- Неко да ђубриво, неко семе, сви радимо, кад продамо усев, новац иде у клупску касу. Кад смо домаћини, организујемо дружење након утакмице, кува се ручак или вечера, а оброци продају. Буде пасуљ, риба, паприкаш, пљескавице, а материјал је донација мештана – прича Јанош, који је главни кувар.
Фудбалски клуб МСК од ове године има свој подмладак на који су мештани посебно поносни, јер то гарантује опстанак фудбала у селу. У сениорском тиму, нажалост, најмање је играча из самог села, па су управа и навијачи одлучили да то промене.
– Ми волимо наше играче који долазе из Зрењанина или Башаида, и они воле нас, али подмладак гарантује будућност фудбала у нашем селу – истиче Јанош Балинт.
Јожеф Макан председник је клуба последњих 21 годину. И сам је бивши играч.
– Фудбал је остао у селу једино око чега се може дружити и окупљати и решени смо да га сачувамо. Град нам помогне тако што покрива део трошкова око такмичења, а остало додајемо ми. Конкуришемо пројектима на разне адресе, па где нам прође – прође. Неко донира новац, неко физички рад, неко робу, неко психолошку подршку. Волим да кажем, ни у тиму не игра један фудбалер, тако мора бити и у управи - прича Макан.
У овој сезони, МСК се такмичи у А лиги Фудбалског савеза града Зрењанина и на крају јесењег дела налази се на трећем месту са десет победа и три пораза. Амбиције су им много веће, а да се оне остваре, постараће се цело село.
Ж. Балабан
