до краја 2016. буду продате. Међутим, одређен број бања и специјалних болница у Србији има нерешене имовинске односе и против њих Фонд за пензијско и инвалидско осигурање води судске спорове, како би доказао власништво над делом њихове имовине.
Прошле године је Републички фонд ПИО формирао Сектор за имовину који се бави имовинско-правним пословима, евиденцијом имовине и њеним управљањем, као и заступањем Фонда пред судовима и пословима управљања пројекта. У Дирекцији Покрајинског фонда ПИО у Новом Саду ове послове обавља Одсек за имовинске и стамбене послове у оквиру Одељења за људске ресурсе, заступање и имовинско-правне послове. Према изјави Светлане Пантовић, начелнице овог одељења, у Војводини има 336 имовинских једница које се воде као имовина Фонда ПИО. Та имовина је разнолика , а више од 70 одсто је већ уписано као својина Фонда.
Фонд води и судске спорове за бање у Војводини, што је до сада резултирало пресудама у његову корист о власништву над једним бројем ових установа. Тако је Бања „Русанда” у Меленцима једина на територији Војводине где је Фонд ПИО остварио 66 одсто власништва.
Директорица Бање „Русанда” др Нада Наумовић потврдила је за „Дневник” да је Фонд ПИО добио више од 60 одсто власништва над овом установом уз напомену да то није довело до било какве промене у раду .
- Ми се о приватизацији бање у принципу не питамо пуно, јер је то посао за државне органе. Сматрам да би „Русанду” било доста тешко приватизовати с обзиром на то да је она у заштићеном парку природе, па све што се у њој и на њој ради мора да има сагласност Завода за заштиту природе или Секретеријата за урбанизам, градитељство и заштиту природе, а немамо пуну попуњеност, па мислим да би неко ко би купио „Русанду” имао огромно оптерећење, како у погледу одржавања објеката, тако и попуњености капацитета што би неминовно водило неком другом правцу намене бање - објашњава докторка Наумовић.
Сам министар је нагласио да не сматра да је потребно се све бање претворе у спа или друге центре. Таква опаска је на месту, сматра Нада Наумовић, јер је рецимо Словенија све бање претворила у спа и велнес центре који сада примају само здраве људе који долазе на превентивни одмор, па онда имају проблем са онима који треба да буду упућени на опоравак и лечење.
Наша саговорница истиче да је попуњеност бање 80 одсто кад је реч о корисницима које упућује Републички фонд за здравствено осигурање који и плаћа њихов опоравак и смештај.
- Како не би имали „празан ход” ми смо преосталих 20 одсто попуњености капацитета отворили за друге грађане. Радимо и ми такође превентивне програме, развијамо и велнес, јер и то је део рехабилитације који се плаћа. То нам доноси део сопствених средстава чији део користимо за унапређење пословања и пружања здравствене заштите, а с друге стране када постоје законске могућности стимулишемо наше запослене зарад квалитетног рада. За нашу установу би, када се све речено узме у обзир, идеално било јавно-приватно партнерство, које је такође у Србији добило подршку. У том погледу би можда дошли до неких средстава која би нам омогућила унапређење рада бање и сачували би смо тај неки стил установе и практично очували рејтинг који имамо од далеке 1876. године – закључује докторка Наумовић.
Љ. Малешевић
Како газдује Фонд ПИО
Судски доказано власништво Фонда ПИО над „Русандом”, по речима др Наде Наумовић, не представља додатан проблем за рад, нити омета пословање на било који начин.
- Немамо никаквих проблема са Фондом ПИО. Ми њима поднесемо захтев за све што се предузима, као што смо раније подносили Покрајини. Сада подносимо два захтева: и Фонду ПИО и Покрајини, јер су они и даље наш оснивач. Имамо само мало више администрирања односно више адреса од којих треба да тражимо сагласност када нешто радимо. До сада нас Фонд ПИО у није ни у чему спречавао нити ограничавао. Фонд ПИО шаље део пензионера на опоравак у нашу бању и до сада нису имали никакве примедбе на услове и оно што ми најстаријима пружамо. Чак су и повећали број пензионера који долазе код нас – каже докторка Наумовић.
