Никола је рођен у Зрењанину 4. новембра 1999. године. Завршио је основну школу у Сечњу са највишим оценама и награђен је Вуковом дипломом. И средњу школу, Гимназију „Вук Караyић“, завршио је у Сечњу, такође као носилац Вукове дипломе, а проглашен је и за ђака генерације. Током основне и средње школе учествовао је у разним пројектима и такмичењима из више предмета, на којима је постигао запажене резултате. Уједно се бавио и спортом и тренирао рукомет у РК Херцеговина из Сечња. Сада је студент пете године интегрисаних академских студија медицине на Медицинском факултету у Новом Саду.
-Овај факултет сам одабрао због љубави коју још од малена гајим према медицини. Био сам, како се то у народу каже, „болешљиво дете“ које је често посећивало здравствене установе и још од малих ногу ми се посао лекара чинио занимљивим. Одувек сам се осећао добро када помогнем некоме, а ова, слободно ћу рећи најхуманија професија, даје ми ту прилику – каже за „Дневник“ Никола Денда.
Он истиче да студије медицине, као и сама медицинска професија, захтевају посвећеност и напоран рад.
-Оне захтевају мноштво теоријског знања а и практичних вештина, као и континуирано учење током целе професионалне каријере. Студије захтевају темељно учење јер некад оно „прескочено испитно питање“ може бити баш потенцијална дијагноза пацијента који нам је затражио помоћ - наглашава Денда.
Наш саговорник се на факултету посебно заинтересовао за радиологију и волео би да то једног дана буде његова специјалност. Ове године учествује у писању научног рада из радиологије који ће истицати значај мамографског скрининг програма у раном откривању карцинома дојке.
То што долази из мале средине Николи није сметало да се докаже у новој.
-Долазим из Сечња који је заиста спрам Новог Сада мало место. Међутим, мислим да у животу није важно одакле долазиш, ако из места са кога крећеш понесеш много упорности, вере у себе и жељу за радом и успехом. Сечањ је заиста дивно место и са поносом ћу увек наглашавати одакле сам. Ово мало место је, како Србији, тако и свету, донело пре свега многе добре људе па тек онда успешне спортисте, лекаре, правнике и друге - истиче Денда.
Многи млади стручњаци одлазе из Србије. Никола каже да је свестан тога, али да не може да зна шта ће се у будућности дешавати.
-Чињеница је да много младих људи одлази из Србије. Проблем „одлива мозгова“ је евидентан. Живот је заиста чудан и непредвидив, тако да не знам куда ће ме његови путеви одвести. Према неким тренутним жељама, волео бих да радим овде, у Србији, да лечим и помажем нашем народу. Као будући лекар сматрам да ми млади имамо пуно тога да научимо од искусних лекара и стручњака који су такође овде стекли знање и остали у Србији - поручује Никола Денда захваљујући породици и пријатељима за безусловну подршку уз коју иде напред ка жељеном циљу.
Жељко Балабан
