„Премијум чикен” је у стопостотном власништву Нишлије Милоша Радојевића, односно његове фирме „Бифтек”, а води се као активно привредно друштво, иако су рачуни у блокади.
- У кланици и фармама било је између 150 и 200 запослених, а највећи део је добио отказ. Само нам је газда рекао да нема више посла и то је то - каже бивши председник синдиката Милован Симић и додаје да у кланици сигурно више нема никога, а колико он зна ни на фармама.
Запосленима је послодавац остао дужан зараде и друге трошкове. На који начин ће доћи до својих права, сада је тешко рећи, јер у предузећу није отворен стечај.
-Агонија некадашњег „Агрожива“ траје више од једне деценије, а ово што се догодило у некадашњој кланици и на фармама завршни је ударац. По мом мишљењу, од живинарства у нашој општини, која је била лидер у томе, више нема ништа - каже синдикални повереник у општини Житиште Душко Половина.
Према непотврђеним информацијама, у кланици нема опреме ни машина, и питање је, и ако буде стечаја, хоће ли преостати имовине од чије продаје би се радници и други повериоци могли намирити.
Предузеће „Премијум чикен“ се, иначе, почетком прошле године нашло на списку највећих пореских дужника у Србији. Оно је тада било на 216. месту, од укупно 335, са дугом од 32.122.049 динара. Месец дана касније фирма се нашла у жижи јавности због еколошких проблема, а због којих је реаговало и Министарство заштите животне средине. После жалби грађана, инспектори су приликом контроле утврдили да кланица и прерада раде са 40 одсто капацитета и да се остаци животињског порекла и вода којом се конфискат доводи из кланице разливају по околном платоу и уливају у интерну канализацију. Утврдили су и да је уређај за пречишћавање отпадних вода само делимично у функцији, с обзиром на то да се не користи биолошко пречишћавање већ само таложење и аерација.
Када је пре неколико година преузео погоне у Житишту, нови власник, односно директор говорили су о великим плановима за ово предузеће. Планови су били да се осавремени производња, да се прошири мрежа коопераната, повећа број малопродајних објеката и ради на развоју тржишта како у земљи тако и у иностранству. Неколико година касније од тога није остало ништа. Две продавнице у Зрењанину су затворене, радници су на бироу, а погони и фарме празни.
Ж. Балабан
