Роми у Апатину надницом хране и школују децу

АПАТИН: Ромско насеље у Апатину од ове године је одлуком апатинске локалне самоуправе проглашено месном заједницом, а његови становници се надају да ће им због тога живот бити ако не бољи, онда бар лакши.
д
Фото: Дневник/Јелена Ивановић

Приликом посете Ромском насељу, видно је да се на свакој другој кући нешто гради, да ли тераса, ограда, свеже се кречи или се већ увелико припремају дрва за зиму.

У дворишним пословима и припреми огрева у преподневним часовима, мимоилазећи се са камионом чистоће по трошној калдрми, а затим и поштаром на бициклу, затекли смо и Јована Скленара. Он је са сином припремао дрва за грејање, док је снаја са дететом с пажњом пратила мушке послове. Јован је одложио алат и рекао да им је председник Општине Апатин Милан Шкрбић обећао помоћ, а да се они томе надају и чекају, а до тада мора да се ради пуном паром.

- Насеље броји између 4.500 и 5.000 становника, али можда сви живимо на једном квадратном километру. Мало је насеље. Они што имају посао и раде изван насеља, они имају новца и да граде, а ми који радимо на њиви сезонске послове, ми немамо да градимо - каже Јован и додаје да им је то што зараде у надници, док има сезонских послова, главни извор зараде. Тако прехрањују децу, а живот, кажу – није нимало лак.

Фото: Дневник/Јелена Ивановић
Вечерњу школу, отворену у Дому Ромског насеља, похађа чак 160 ђака, али већина деце иде у редовну школу

Скленар напомиње да морају да имају новце и да школују децу, јер то од њих тражи Европска унија, а не да траже помоћ, те сва деца из насеља иду у школу.

- Већина деце иде у регуларну школу, међутим они што је нису завршили иду у вечерњу школу, отворену у Ромском насељу - каже Скленар и помиње бројку од 160 ђака вечерње наставе, који на часове иду у њихов Дом.

Скленар каже да он није пензионер, па није могао бесплатном акцијом да добије дрва за зиму, те мора сам да се снађе.

- Не радим ја нигде, не ради ни жена, већ приватно обављамо сезонске послове до зиме, а онда посла нема уопште, већ живимо од тога што смо зарадили током сезоне- истиче Скленар, који се хвали да и у 61.години иде на њиву да бере и то индустријску паприку. Наберу сваког дана 200 до 300 кила паприке по глави.

Фото: Дневник/Јелена Ивановић

- Сезона паприке је 15 до 20 дана и дневница је од 1.600 до 1.700 динара. Устајемо у четири, да би већ у шест били на њиви и да би се вратили у четири поподне кући - каже Јован и додаје да се радити мора, шта год и како год било.

М. Стакић

 

Пројекат „Јавни интерес у Апатину“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести