Досад је угостило 15 КУД-ова из иностранства и истичу како толико иноземаца наредно пола века неће доћи у њихово село. Иначе, нису чланови тог друштва само добри домаћини, већ су путовали по целој Србији, али и иностранству, па недавно са певачком групом из оближњих Парага били гости Српског друштва “Бранко Радичевић“ у Бечу.
„Друштво је основано октобра 2003. и бројало је 75 чланова“, сећа се Борислав Шигуда, актуелни челник и један од оснивача.
„Досад је кроз њега прошло око 300 деце, а старе народне песме и игре опстају захваљујући деци и неколицини ентузијаста. Уз помоћ спонзора и локалне самоуправе успели смо купити два комплета ношњи, појачала, микрофоне и звучнике да можемо самостално приређивати концерте. Нажалост, нико неће да се прихвати обавезе без новца, па смо остали ми оснивачи, јер нам је жао да се прекине рад. Велике су заслуге првог уметничког руководиоца и кореографа Саше Богуновића, корепетитора Младена Плавшића и каснијег уметничког шефа Марка Ранисављевића. Они су водили ово друштво преко пет година, а данас то чини њихов ученик Милан Дамјанац.“
Сад “Јован Дучић“ има само фолклорну секцију и повремено певачку (некад и ликовну), јер не могу платити етно-музиколога. Фолклораши раде у две групе почетника и једној за старије. За ову годину доста је планирано.
„Прво је у мају сеоска слава Светог Василија Острошког, а у склопу ње традиционална манифестација “Надмеће се момче и ђевојче”, где долазе КУД-ови из земље и они преко границе“, истиче Шигуда.
„Једно вече је за Дане колонизације, у октобру или новембру, смотра “Пјесмом и игром Дучићевим стазама”, а у децембру је већ устаљени годишњи концерт. И поред скромних средстава, имамо пуно планова за гостовања. У мају смо на путу три дана, на позив из Залужана, а у јулу путујемо у Требиње, на Фестивал КУД-а “Херцеговина”. Треба да гостујемо и у Зворнику и Сечњу, на њиховој слави Митровдану, ако успемо да скупимо новац за аутобус, док смо многе позиве из Србије морали одбити због оскудице.“
Лауреати су бројних награда. Најдража им је локална “Василије Острошки“, ништа мање битне су им оне са покрајинских смотри у Новом Бечеју и Бачкој Тополи, као и Ваљеву, Требињу, Зворнику и Бијељини.
М. Суџум
