Тадија Качар одржао час ђацима

На ча­су сва­ка­ко је нај­ви­ше би­ло ре­чи о бок­су, за ко­ји је Ка­чар у увод­ном де­лу ре­као да је на пр­ви по­глед ве­о­ма груб спорт, али да је то у ства­ри ве­шти­на ко­ја у се­би но­си до­ста пле­ме­ни­то­сти и да се овим спор­том углав­ном ба­ве са­мо они нај­хра­бри­ји. Ка­чар је ево­ци­рао и успо­ме­не на сво­је бок­сер­ске по­чет­ке, од жи­во­та на јед­ном од ве­тер­нич­ких са­ла­ша до пр­вог ула­ска у ринг.

"Ја сам де­цо са­свим слу­чај­но по­стао бок­сер, за­пра­во мој мла­ђи брат Сло­бо­дан је тај ко­ји је же­лео да бу­де бок­сер, и по­што је имао че­тр­на­ест го­ди­на мо­лио ме је да га учла­ним у бок­сер­ски клуб. Оти­шао сам у је­дан та­кав  и пи­тао тре­не­ра за бра­та али тре­нер је ме­ни ре­као да се ски­нем. Иако сам му об­ја­шња­вао да не­ћу ја да бок­су­јем, тре­нер је упор­но зах­те­вао да се ски­нем и поч­нем тре­ни­ра­ти. И та­ко сам по­чео и из да­на у дан све ви­ше на­пре­до­вао, по­стао сам бок­сер иако се ни­ка­да до та­да ни са ким ни­сам по­ту­као", ис­при­чао је Та­ди­ја Ка­чар.

Он је овом при­ли­ком ис­та­као да су се за ба­вље­њем бок­сом из­бо­ри­ле и же­не и да оне да­нас рав­но­прав­но уче­ству­ју у овом спор­ту не са­мо у Ср­би­ји већ и на ве­ли­ким так­ми­че­њи­ма и да по­сти­жу ве­о­ма за­па­же­не ре­зул­та­те.

Зма­је­во је има­ло ве­ли­ки број бок­се­ра ко­ји су се так­ми­чи­ли а не­ки од њих су Љу­бе Збућ­но­вић, Зо­ран Ка­лу­ђе­ро­вић а нај­ве­ћи бок­сер­ски до­мет по­сти­гао је Змајевчанин Зо­ран Ву­ко­вић ко­ји је бок­со­вао за ре­пре­зен­та­ци­ју он­да­шње Ју­го­сла­ви­је и то на ве­ли­ким ме­ђу­на­род­ним так­ми­че­њи­ма.

На кра­ју часа,  де­ца су по­ста­в­ља­ла пи­та­ња на ко­ја је овај не­ка­да­шњи бок­сер­ски ас са за­до­вољ­ством од­го­ва­рао.

Л. Киш