Иницијатива је коначно прошлог маја била озваничена одлуком локалног парламента да се овом послу и приступи. Намера градских отаца је била да споменик првом владару Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, потоње Краљевине Југославије угледа светло дана, ако не већ на стогогдишњицу завршетка Великог рата, а оно макар ове године, односно на век од посете Александра Карађорђевића Сомбору, али по свему судећи од овог тајминга неће бити ништа. Наиме, знало се да од оригиналних калупа импозантног споменика још увек постоји само калуп коња на којем је владар седео и то у музеју аутора монумента, Антуна Августинчића у Хрватској, што би скратило временски оквир израде копије оригиналног споменика, али ово се испоставило као лажна нада.
- Ми смо контактирали хрватску страну у настојању да нам се омогући коришћење овог калупа у изради реплике споменика откривеног 1940. године и уклоњеног само годину дана касније, али нам је званично одговорено да је калуп неисправан и да нема начина да нам се изађе у сусрет- каже Милан Стојков, градски урбаниста Сомбора, коме је обнова споменика пала у задатак. - Због тога смо припремили документацију за расписивање јавног позива за израду новог споменика - реплике, који би се требао у што већој мери држати својевремено уништеног оригинала.
Према решењу Покрајинског завода за заштиту споменика културе, који је надлежан за заштиту споменичког наслеђа на подручју Сомбора, реплика монумента који представља краља Александра на коњу би била постављена на место на коме је и првобитно стајала. Због обележја, високог осам метара, највероватније ће морати бити уклоњена чесма постављена током реконструкције главне градске улице, која је својим монолитним изгледом добрано иритирала велик део овдашње јавности.
Стојков изражава наду да ће јавни позив бити објављен за најкасније месец дана, а од изабране понуде ће зависити рокови израде и постављања реплике споменика Александру Карађорђевићу, који је 1940. године израђен и постављен на главну варошку улицу, тачније Трг Светог Георгија, али му је бурни период који је уследио одредио худу судбину. Ово импозантно вајарско дело Антуна Августинчића свечано је откривено 20. јула те године у присуству тадашњег југословенског државног врха, али је склоњено непуну годину дана касније, приликом уласка фашистичке мађарске солдатеске у Сомбор.
Мада им је прва окупациона мера била да побију 80-так најугледнијих грађана српске и јеврејске националности, хортијевци су се са спомеником југословенског краља обрачунали релативно „цивилизовано”, пошто је Александар на коњу само скинут са ништа мање импозантног каменог постамента и смештен у Градски музеј. Тамо је чамио све до 1954. године, када је сав у бронзи и на коњу „откасао” у крагујевачку тополивницу где је претопљен, а одатле се реинкарниран у динаре вратио, не би ли помогао локалном фудбалском клубу „Раднички” да постави ограду око стадиона.
М. Миљеновић
