На иницијативу овдашњег Савета Месне заједнице готово сви овдашњи пољопривредници се окупе са својим погонским и радним пољопривредним машинама, како би све пољске путеве на подручју те катастарске општине довели у колико-толико функционално стање и самим тим олакшали приступ властитим њивама.
Како прича Мијо Кришто, секретар Савета МЗ Бачки Брег, ова акција сваке године добија подршку мештана, па је тако и овог пута њих чак тридесетак изашло са својом механизацијом те се прихватило посла.
- Уређење атарских путева је од велике важност за мештане Бачког Брега, као и за пољопривреднике, због безбеднијег, лакшег и сигурнијег пролаза кроз атар. Захвалио бих се у име месне заједнице свим пољопривредницима који су подржали ову акцију уређења атарских путева – рекао је Кришто.
Потпуно нова појава је потражња за кућама у Бачком Брегу. За куповину, иначе багателно јефтиних, породичних кућа у Бачком Брегу наводно се све више интересују држављани Украјине и Русије, а према незваничним изворима „Дневника“ у преговорима о стицању некретнине у Бачком Брегу појављују се и држављани НР Кине. Ову појаву многи доводе у везу са дуго најављиваном и скоро очекиваном реализацијом реконструкције граничног прелаза, који би из искључиво путничког и лако теретног, требао да постане и капија између ЕУ и Србије за највећа тертена возила.
Значај акције је тим већи када се зна да је, мада погранично и самим тим врло пропулзивно село, Бачки Брег у последњих деценију-две суочен са готово драматичним смањењем становништва, па самим тим и активности у пољопривреди. Наиме, поред депопулације услед, за целу Војводину карактеристичног, смањеног природног прираштаја, до ње долази и због великог броја чак и старијих становника који, поседујући пасоше и држављанства земаља ЕУ као што су Хрватска и Мађарска, напушта родно село које постоји већ седам векова и одлази да ради и живи у Европи.
У Бачком Брегу, сведочи званична статистика, данас има око 800 становника, али према незваничним и тешко проврељивим информацијама из њега око 200 жена током године одлази на рад у Немачку, Аустрију и Италију где обављају посао неговатељица, при чему и саме остављају своје све немоћније родитеље у селу. Први архивски запис о селу потиче из 1319. године када је ово насеље записано као посед Берег који су, зарад лова на високу дивљач, посећивале и крунисане главе. Име овог села последњих неколико година све чешће доспева у јавност због илегалних миграната из Африке и Азије. Наиме, будући да се налази на граници са Мађарском, услед чега се овде налази и међународни гранични прелаз који је одлична алтернатива често преоптерећеним прелазима Келебија и Хоргош, као и да његову природну околину на самој граници карактерише испресецаност шумским појасима и каналском мрежом, бројни илегални мигранти се одлучују за покушај преласак на територију Европске уније управо овде.
М. Миљеновић
