Оба гнезда нађена су у банатском Потисју, у Међународно значајном подручју за птице "Слатине средњег Баната", које се простире од Новог Бечеја на југу, до Падеја и Иђоша на северу, саопшзено је из Друштва.
Захваљујићи сателитском праћењу кретања четири млада орла крсташа Миме, Михајла, Раденка и Иванке, у протекле две године научили смо више о њиховим потребама него што смо знали деценијама уназад, рекао је извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић.
Према његовим речима, локације које су највреднија станишта на којима орлови проналазе храну, где се одмарају и спавају, изискују хитну законску заштиту и поштеду од сече стабала и преоравања.
Из Друштва упозоравају да уништавање станишта није једина претња по крсташе већ је су то и на десетине нерешених и некажњених случајева углавном намерних тровања дивљих животиња, а која су усмерена против лисица, шакала и паса а због чега страдају грабљивице хранећи се затрованим мамцима или остацима отрованих животиња.
Велика страдања могуће је зауставити једино брзом, одлучном и координисаном реакцијом институција, и тако трајно осигурати опстанак крсташа у Србији, рекао је он.
Нагласио је да тровање животиња не само да представља читав сплет кривичних дела, већ у једном дану може поништити вишегодишњи труд и рад орнитолога на опоравку врсте, сву бригу коју су људи показали током кампање и сву радост коју сада осећамо.
Орлови крсташи, подсећају, убрајају се у најређе птице у Србији, будући да њихова популација тренутно броји свега седам парова.
Крсташ, симбол са националног грба, у Србији има статус критично угрожене врсте, па је свака јединка изузетно значајна за њихов опстанак.
Из Друштва захваљују великом броју грађана који су им пружили подршку у двомесечној кампањи "За наше крсташе" током које је сакупљено више од милион динара неопходних за обилазак и чување постојећих парова орлова крсташа у периоду од пет месеци колико траје период гнежђења, те обележавање и праћење још два младунца.
Из Друштва подсећају и да је дужина тела орлова крсташа, од врха кљуна до врха репа око 80 центиметара, а распон крила и до 215 центиметара.
Одрасла јединка, која може да живи и 30 година, тешка је до 4,5 килограма.
Женке су као и код других птица грабљивица, крупније и масивније од мужјака. Постају полно зрели са пет година.
Масивна гнезда углавном праве на рубу шума, на дрворедима или усамљеном дрвећу са кога имају добар преглед терена.
Хране се малим сисарима, попут текуница и птицама средње величине.
