Тако је било и на минулој међународној ликовној колонији “Сликамо Црепају - СЛИЦ”, одржаној седми пут. Осим стваралаца из Панчева, Београда, Зрењанина, Црепаје и још неких места, амбијент банатске куће и дворишта наслоњених на кафе, далеко од њихових атељеа, пријао је и онима који су дошли чак из Москве и Париза.
Домаћини су били власник кафеа Глуваков и сликар Иван Карафиловски из Црепаје, а сликари, писци и музичари осећали се као код куће, поготово јер сви воле банатске ђаконије и креативност у спонтаној атмосфери.
- Све је кренуло зарад дружења и склоности ка уметности јер у селима готово да нема културних догађаја. Такво је време да нема одговарајућих институција, па онда шта сами направимо нашој деци, тако ће нам и бити. Што засејемо то ћемо после и брати. Поред тога што у кафеу сваки дан имамо искључиво џез, блуз и рок музику, додатно смо га обогатили другим уметностима - објашњава Глуваков.
На овој колонији окупило се 18 уметника, а претходних година било их је и дупло више. Оно што насликају остаје у “Банат блуз кафеу”, који у свом фундусу већ има преко 200 експоната.
- Слике су само формално власништву кафеа и моје породице, да се то не раскрчми и развуче. Одмах сам нагласио да се њима неће никад трговати. Једино нас интересује да оно што се створи остане селу, а уметници, галерије и други организатори изложби, увек могу да их посуде - додаје Глуваков.
Вели и да међу остварењима настајалим до сад у Црепаји има и таквих где су рамови вреднији од слика, али то не умањује однос који се овде гаји према стваралаштву.
- Највећа добит је да се неки млади људи можда прихвате штафелаја или бар разумеју како да схватају слике јер ако им то не покажемо, могу помислити да тако што и не треба да постоји. А да све то остваримо, сналазимо се тешко, како знамо и умемо да издржимо док колонија траје. То је као да сваки дан имаш сватове у кући, али срећом сликари нису захтевни људи. Немају неке посебне прохтеве, а време које проводе овде претвара се у незаборавна дружења и размену искустава. Помешају се академски сликари, аматери и сликари наиве, а сви имају исти третман. Свима који хоће да сликају наша врата су отворена, а битно је што људи у селу и околини виде да нешто вредно настаје и у обичним кућама и авлијама, а не само по градовима, културним центрима или галеријама - наглашава газда Душан.
Организатор колоније Карафиловски указује да на минулом окупљању пратећих догађања по мери сликара, али и мештана, није мањкало. Приређена је изложба реномираног сликара наиве Павела Хајка из Ковачице, афоризме је промовисао Александар Чотрић, књигу “Не знам како да почнем” Душан Генц из Црепаје, у друштву списатељица Удружења “Банатска петица”, а увече су биле незобилазне живе свирке Банета Глувакова и више бендова.
- Како и приличи, на завршетку колоније увек направимо каталог насталих слика и приредимо изложбу у Галерији “Подрум” у “Банат блуз кафеу”, поделимо захвалнице учесницима и свима који помажу. Истина, окупили смо скромнији број уметника јер је било колонија и са преко 30. Сваки уметник има свој лични печат и афинитет, никад им ништа не намећемо, него им дајемо пуну слободу у избору техника и тема, па нам се вероватно зато поједини сваког лета враћају, као Јанко Лацо из Зрењанина. Инспирацију налазе у банатској равници и нашим гостољубивим људима, а неки су се осврнули и на тренутну ситуацију због пандемије - сумира утиске Карафиловски, додајући да су, поред домаћина из “Банат блуз кафеа”, колонију подржали спонзори из Црепаје и Панчева, а мало и општина Ковачица.
Константин Ступовски из Париза вели да се колонија у Црепаји разликује од других у којима је боравио, а посебно је уживао у музици.
-Овај скуп је један од најлуђих, најслађих и најлепших на којима сам био, а био сам их на пуно, чак је бољи и од неких које сам ја организовао - одушевљен је и београдски сликар Милош Костић.
Милорад Митровић
