Велика поворка продефиловала је центром града, након чега је градоначелнику Стевану Бакићу уручен хлеб од овогодишњег жита.
Хлеб од овогодишњег рода пшенице поносно је окренут на све четири стране света. Као својеврсна порука која казује - година је била родна, а гладних бити неће.
"Традиција и обичаји у животу једног народа, поред језика и религије, најпресудније утичу на стварање и очување етничког идентитета те заједнице. Управо Дужијанца као светковина настала у породичним круговима, на овдашњим салашима од давнина испуњава једну од својих најзначајнијих улога, а то је чување идентитета народа са ових простора. Дужијанца има своју историју, вредност, богатство, духовност и религиозност. Она је захвалност Богу, за завршетак жетве и плодове земље и похвала човеку за његов рад. Дужијанца у себи садржи и најизражајније особине житеља Суботице, али и целе Војводине. Уверени да заједничко разумевање, рад и труд увек доприносе заједници и доносе добре резултате, ми предузимамо све да заједништво и поштовање идентитета свих народа који живе у Суботици буду темељ нашег града", поручио је Стеван Бакић, градоначелник града Суботице у свом поздравном говору.
По традицији, благословљени хлеб и венац од жита који симболизује круну завршетка жетвених радова, првом човеку града Суботице, предали су овогодишњи млади бандаш Петар Вукманов Шимоков и његова пратиља бандашица Дуња Шимић.
"За нас двоје је ово велика част, што смо баш ми изабрани да будемо бандаш и бандашица.
Дуња Шимић, бандашица. Од малих ногу смо обоје у фолклору, свирамо и активни смо у нашој Заједници. Поносни смо што смо ми ти који су прошли градом и донели хлеб градоначелнику", казала је Дуња Шимић, овогодишња бандашица.
Церемонији је претходила свечана миса, затим је уследио прави спектакл. Дефиле многобројних учесника, рисара и рисаруша, бандаша и бандашица из околних места, културно- уметничких друштава и гостију који су у колони шетали, или се возили на каруцама. Уз звуке традиције свирало се, певало и плесало у народним ношњама.
"Овде смо имали око четири стотине, а можда и близу пет стотина учесника који су дефиловали градом. Оно што нам је нарочито драго је чињеница да је ту велики број младих и деце који су дошли да учествују у овогодишњој Дужијанци", истакао је Маринко Пиуковић, директор Удружења буњевачких Хрвата "Дужијанца".
Приказани су и многобројни обичаји народа "стасалих" на тлу панонске низије, који се на овај начин чувају од заборава. Међу учесницима су били и они са бичевима, који сваке године посебно одушеве публику својим умећем.
"Има две врсте бичева, један је свињарски, краћи, а имам и говедарски који је пуно дужи и с којиме се пуцало са коња. Тако се чувала стока на ливади, јер није било тора или ограде. Данас се то чува као традиција. Последњих година поново постаје актуелно међу младима као занимација. Међутим, да би научио да пуцаш бичем, мораш прво пар пута да се погодиш у ухо и око и тек тада си научио", шаљиво ће Жељко Шарчевић, учесник манифестације.
Током четвородневне манифестације на централном градском тргу одржани су бројни програми, као што су Скупштина рисара, приглашење бандаша и бандашице, наступи тамбурашких оркестара и друштава културе, док је главна свечаност завршена великим Бандашициним колом.
