Књигу аутора Дејана Томића издала је РТС и Представништво Републике Српске у Србији.
Песник и књижевни критичар Ненад Грујичић, директор „Бранковог кола”, говорио је о Дејану Томићу, који је кроз вишедеценијски рад у РТВ Нови Сад као етномузиколог и музички уредник, прикупљао и сортирао песме са мелодијским обележјима народа са подручја Босне и Херцеговине. Грујичић је подсетио на то да многе песме које су данашњим генерацијама познате као севдалинке и које у својим текстовима имају исламске термине и имена, заправо имају своје претече као песме српског народа.
Уочљива је крађа српске културне баштине и представљање исте баштином других. Аутор је неке тврдње поткрепио чланцима и документима из 19. века. Данас је ојкача, песма динарских Срба Крајишника у УНЕСКО-у заведена као хрватско културно благо, као и бећарац, а гусле ће према свим изгледима постати албански национални инструмент. Сличних примера има још много, подвукао је Грујичић.
Аутор књиге Дејан Томић имао је улогу наратора између песама које су уз инструменталну пратњу Јована Поповића певали Миодраг Миша Близанац и Женска певачка група „Исон”. Извели су српске верзије песама које су заправо биле претече данас познатијим верзијама са исламизованим текстовима. Тако, на пример, претеча песме „Мујо кује коња по мјесецу” гласи „Ђорђо коња по мјесецу кује”, „Вино пију нане аге Сарајлије” има за претходника песму „Вино пију нане тридесет јунака”, „Кад ја пођох на Бембашу” у ранијој верзији гласила је „И синоћ сам седећи мислио”. Шантићеву песму „Што те нема” Химзо Половина је снимио под називом „Хасанагин севдах”, а песма „Прошетала накићена Мара” у каснијој верзији певана је и снимљена као „Лијепи ли су мостарски дућани” где се уместо Маре и Јове појављују Мујо и Суљагина Фата. Песма „Нема те више Алија” коју је снимио некад популарни Хашим Кучук Хоки, иницијално се звала „Нема те више Момчило јуначино!“...
Закључак на крају ове књижевно-певачке вечери био је да је крајње време да као народ кренемо у заштиту свога културног наслеђа, јер време није на нашој страни и јер други не мирују, већ желе да присвоје туђе како би се приказали као нација са културом и традицијом.
Текст и фото С. Диклић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Тител. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
