Сликар импресиониста Јожеф Варкоњи је користио своју вилу за становање, али је у летњим месецима њене просторије претварао у сликарски атеље, окупљајући око себе уметнике из целе јужне Угарске. Саграђена је 1910. године на пространој и парковски уређеној парцели, дубоко увучена и удаљена од уличне регулације, а у близини некадашњег меандра реке Бегеј.
„Хармонично здање, складних пропорција, успело је остварење талентованог Матиаса Штифела, локалног пројектанта и грађевинског мајстора. Приземна грађевина, правоугаоне основе са мансардом у којој је био уметников атеље, саграђена је у стилу сецесије. Фасада је компонована симетрично, а обрађена једноставно, са пространим лучним отворима у приземљу и на мансарди”, наведено је у одлуци Владе Србије.
Додаје се да је овај споменик културе значајан како због архитектонско-стилских вредности, као изузетно остварење сецесије у Војводини, тако и због културно-историјских вредности, као место окупљања и стварања групе познатих сликара.
Јожеф Варкоњи је рођен у Сечњу 1879. а преминуо је у Петровграду, 2. октобра 1938. године. Као стипендиста Торонталске жупаније студирао је на Цртачкој школи у Будимпешти.
По повратку у Банат, запослио се као жупанијски чиновник у Великом Бечкереку и прикључио групи торонталских сликара. Био је један од оснивача „великобечкеречких импресиониста”. Покушао је да реализује идеју о оснивању уметничке колоније у граду, окупивши 1931. године неколико сликара са простора Војводине у својој кући на обали Бегеја. Радио је слике у акварелу и уљу, а највише је сликао пејзаже.
Ж. Балабан
