Богом дани услови за узгој грожђа и производњу вина, са довољно сунца, не превише кише, посебно на јужној падини где је смештена већина винограда Мирослава Ковачевића, учинили су да овај Ирижанин постане својеврстан бренд за себе, те подстакне и друге винаре, са којима највећи међу њима, радо сарађује.
Јована Стојковић из Винарије „Ковачевић” каже да они увек помажу малим винарима, и знањем када проширују посао, али и кад је реч о откупу грожђа од коопераната.
Ковачевић је на самом уласку у Ириг отворио ресторан капацитета 200 места, у ком се могу дегистурати вина, која су сада већ чувена и у иностранству, али и уживати у погледу на падине Фрушке горе и миру природе. Идеална локација и сремачко гостопримство привлаче бројне госте с разних страна.
- Ирижани су доста поносни на нашу винарију, сви се знамо, а препознатљиви смо у целој земљи, па и шире -каже Јована Стојковић и додаје да су имали госте из Шпаније. Италије, Француске, Русије, Немачке, Шведске, Норвешке, Аустралије, Америке, Јапана, Кине, чак и из Еквадора, Египта и Ирана. Према њеним речима, нема државе из које бар неки страни гост није дошао да руча и попије чашу вина у њиховом ресторану. Доста људи дође по препоруци, а сваки други странац нас препоручи и онда нам дођу њихови пријатељи, које све радо угостимо.
За анегдоте из винарије „Ковачевић” најзаслужнији је жако папагај Ђоле, који је љубимац ресторана и који радо поздрави госте или да неку опаску, јер припада врсти која може да научи неограничен број речи за живота дугог и до 80 година. Ђоле је још увек млад, али уме да збуни госте имитирајући звоно њиховог телефона, након чега добије смех и ужива што је привукао пажњу.
Гости, ипак, највише долазе због вина. Јована Стојковић која је професионални сомелијер, поделила је са нама неке од тајни заната:
- Барици у којима стоји вино, а који се налазе у Старом подруму Ириг, користе се два до три пута код редовних производњи, кад су у питању линије типа „аурелијус”, „шардоне”, а код неких посебних врста вина и С едиција користе се само једном - истиче Стојковић и додаје да се то ради због квалитета вина, јер што дуже стоји вино у бачви, губе се укуси, танини, тај део који је потребан да би ваше вино, сваки пут када га флаширате, имало приближно исти укус, а никако лошији квалитет.
Мирослав Ковачевић купио је и најстарију кућу у Иригу, једну од најстаријих у Војводини, коју намерава да спаси од потпуног пропадања, реновира је и од ње направи винску кућу у којој ће се дегустирати фрушкогорска вина, потврђује Јована Стојковић.
Дегустације су посебан доживљај јер уз посебна вина иде пажљиво бирана храна. Увек се почиње са пенушавим винима, након којих се служе брускети, уз совињон иду њоке са сиром и жалфијом, те се тако слажу укуси редом.
- Дегустација се увек завршава слатким десертним вином које иде уз десерт и увек су лепе реакције гостију, јер при обиласку Старог подрума виде производњу, те дођу у винску кућу и седе и уживају у погледу на Фрушку гору, па је угођај потпун- каже Стојковић и напомиње да је љубитељима лепог вина то заокружена прича.
У склопу Старог подрума, гради се продавница вина, сала за дегустације, затим одвојени део са архивским винима, али и апартмани.
Винарија „Ковачевић” изабрала је да барике чува у Старом подруму, због традиције, али и самог положаја винарије, јер је на самом путу, и сутра када постане вински центар и добије свој подрум за дегустације биће лако доступан гостима, потврђује Стојковић и напомиње да сам положај производње вина у овој винарији почиње на највишој тачки, а завршава се у подруму, и доста се користи слободан пад вина, односно гравитација за допремање самог вина, од прве фазе производње, до последњег дела, где лежи у бачвама. Поред слободног пада користе се и пумпе, али у малој мери.
- Важно је и напоменути да сво грожђе беремо ручно и прва селекција се ради у самом винограду - каже Стојковић. - Грожђе у гајбицама стиже у винарију, где запослени уз покретне траке праве селекцију одбацујући оно које не ваља.
- Уколико је прошао неки незрео грозд, лист или слично, то се такође све ручно отклања, сва нечистоћа се отклања, како би вино било што квалитетније. Грожђе иде у мушину за муљање потом, такозвану муљачу, где се од грожђа одвајају петељке, а затим у пресе на истискивање сока па следи ферментација - каже Јована.
Маша Стакић
Пројекат „Ириг данас” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
