- Након завршетка студија вратила сам се кући са јасном идејом и планом да желим нешто да радим својим рукама, а да то буде корисно, осим оног базичног посла за који сам се школовала а који, притом, нисам имала. Требало је смислити шта и да то не изискује много финансијских средстава, али ни мушку помоћ, јер мама, баба и ја смо те које чине мало породично женско предузетништво. Смислила сам да то буде бели лук - почиње причу Татјана Мандић.
Бели лук, и то аутохтона сорта „босут”, у породици Мандић је већ био култура која је имала важно место у башти.
- Баба га је годинама садила за наше потребе. Значи, семе имам. Земљиште такође имам, као и леђа и руке. За почетак довољно. И тако сам пре неколико година одлучила да целу једну половину наше баште скратим, а ту дотадашњу бабину производњу уозбиљим и претворим у нешто више од сто редова - наставља Татјана.
Сваку главицу су три генерације жена породице Мандић раздвајале и све ченове посадиле.
-Непроцењив је тај осећај кад радиш нешто своје и кад видиш како се редови назиру у башти. Површина на којој смо засадили лук прве године и сада је иста. Моја идеја је, и успешно је реализујем, да производња буде тог обима да све постигнемо саме, од садње до чишћења, да свака главица и чен прођу кроз наше руке. Није једноставно ни лако када дође време за било коју од фаза производње, али је исто тако лепо када добијем од купаца повратну информацију да је мој лук за њих најбољи - прича Татјана.
Она се у међувремену запослила у шпедицији. Тај посао изискује доста времена, па не успева да се породичном женском бизнису посвети у мери у којој би волела. Додаје да док год је ту остатак њене женске екипе, нема бриге, а на то је посебно поносна.
Између лука и шпедиције Татјана прави и колаче и пецива јер, како каже, бели лук је сезонски посао, а она жели нешто да ради током целе године.
- Питају ме често када ћу да измислим неки колач са луком. Па, ево, радим на томе – уз осмех поручује наша саговорница.
Овогодишња производња белог лука је стигла до муштерија, а код Мандићки је све спремно за нову садњу.
- Углавном смо све продали, а оно што је преостало, иде у нову садњу. Земљиште је спремно, припремамо лук и ускоро крећемо са садњом. Ми годишње произведемо око 150 килограма белог лука. Није нам важна количина колико квалитет, Јер, сваки квалитетан производ нађе свог купца. Нећемо одустати од производње без третирања односно од здравог узгоја. Јесте теже али се исплати. Задовољне муштерије вам нађу нове, а ту су и друштвене мреже и уопште се не бринем за будућност нашег малог женског предузетништва - завршава причу Татјана Мандић.
Ж. Балабан
