И то није све. Већ се ради на дрвеном поду и у вртићу „Црвенкапа“, па ће врло брзо и он бити као нов.
У овим хуманим подухватима Ненаду се придружио један нови члан. Андраша Сарвака Зрењанинци знају као суграђанина са многобројном породицом. У фамилији Сарвак одраста чак 13 деце и није им увек било лако, па су и њој често помагали добри људи. Баш то је Андраша подстакло да се придружи хуманом послу који Ненад Ерић ради већ дуже време.
– Иако је Ненад мој комшија, нисам га познавао, а о његовом хуманом раду сазнао сам преко медија. То што он и његова фирма чине за најмлађе је предивна ствар у овим тешким временима. Уопште се нисам двоумио и одмах сам га замолио да ме укључи у посао. Рекао сам му да нажалост не могу финансијски да помогнем јер сам отац 13 деце и више пута су и мени добри људи помагали. Али, имам руке и јаку вољу да помогнем и тако сам се прикључио малом Ненадовом тиму. Веома сам срећан због тога. Помогли су мени добри људи а, ево, ја овако могу то да вратим, да некој деци буде лепше – прича Сарвак.
Ненаду је свака помоћ добродошла, јер дотрајалих подова има у свим вртићима и школама.
– Увек има добрих људи. Кад почнемо посао, прикључе нам се родитељи, спонзори, а увек је ту да нас подржи и Бранко Буквић, који се на наш позив редовно одазове и финансијски помогне. Ми настављамо нашу мисију јер нам је највећа награда срећа најмлађих кад уђу у блиставу учионицу – каже Ненад Ерић.
А у сређивању подова учествовао је и Андрашев син Валентин.
– Задивљен сам овим малишаном. Желео је да ради са нама, као одрастао. Један дан се расплакао кад смо кренули без њега, па смо морали да се вратимо да га покупимо. Доброта се дели стално, некад је примамо, некад дајемо, али је важно да се тај лепи, племенити ланац не прекине – додаје Ерић и позива све који могу да помогну да то и учине, како би зрењанински малишани у школама и вртићима провели лепо детињство и школовање.
Ж. Балабан
