Књижевник Гвидо Тартаља био је уредник књига Милоша Црњанског које је објавила "Просвета".
Писма су највећим делом из 1958. године и тичу се објављивања нових дела, у њима се претресају лекторска и редакторска питања, а сачуване су и оригиналне коверте у којима су стигла из Лондона.
Иако су писма пословног карактера, из њиховог садржаја повремено провејава блискост и страх од евентуалних цензора.
На више места Тартаља упозорава да му не стижу сва писма, а Црњански на његове наговоре да се врати у Југославију каже: "Према тону Ваших писама, мислим да Ви немате појма о томе како ја живим. И боље. Тхе рест ис силенце".
На то се надовезује Тартаљина белешка: "Ни онда, ни доцније, никада нисам, с обзиром на оно што је после уследило, објаснио себи прави смисао тих његових речи".
Син Гвиде Тартаље, познати и омиљени професор књижевности на Филолошком факултету, Иво Тартаља, један је од оснивача и донатора Удружења "Адлигат".
Инспирацију да поклони ова писма добио је после читања књиге "У срцу Суматре" Виктора Лазића, која је настала тако што је председник "Адлигата", тада студент, одушевљен поезијом Црњанског, изненада и без плана отпутовао у Индонезију, у пртљагу носећи једино збирку "Лирика Итаке".
Желео је да, на неки начин, свог омиљеног песника који никада није био на Суматри, "проведе" овим острвом и оживи суматраизам на делу, а Тартаља је на диван начин наградио Лазићеву љубав и приврженост великом песнику.
Удружење "Адлигат" од овог месеца издаје часопис "Србија међу књигама" који ће постојати у електронском и штампаном издању.
Часопис ће детаљно описивати значајне материјале и приче које уз њих долазе, као и интервјуе са донаторима, како би што више информација о културном благу које ова институција поседује остало сачувано од заборава.
