Филм говори о настанку Новог Сада, а враћа нас у 18. век, у време када је у тадашњем Шанцу основано тајно удружење „Либерта“ које су становници формирали како би се борили за слободу и независну грађанску управу.
Наша екипа имала је прилику да завири на сет, а одмах по уласку у загушени простор ове катакомбе уочили смо Марију Терезију, коју је, у раскошној царској хаљини са дугачким огртачем са богатим локнама уздигнути изнад главе, отелотворила глумица Марта Береш. Како сазнајемо, њен лик један је од најважнијих у радњи филма, а глумицу која ју је оживела затичемо док се прилично концентрисана припрема за сцену у којој се Марија Терезија моли над гробом свог оца повијене главе и склопљених руку.
– Марија се у овој сцени први пут налази у важној ситуацији. Добија огромну одговорност да руководи целим царством. Заправо, она је у свему томе веома напуштена. Сцена коју сте видели говори о томе да Марија Терезија долази у катакомбу и преко молитве тражи савет од свог оца јер племство ствара притисак над њом. Ипак, она се не да, а на крају истера све како је и желела – прича нам глумица Марта Береш након што је завршила снимање и врло узбуђено додаје да је пресрећна што је добила прилику да игра жену која је још пре 300 година спровела нека дела за која се жене и данас махом боре. – Велики је изазов. Прелеп је овај лик и тачно сваки пут кад обучем костим и кад ми направе маску имам утисак да осећам снагу њене личности. Нема филма или серије о њој. Трудила сам се да прочитам што више на интернету што сам могла да пронађем о њој, а гледала сам и неке документарце, причала сам доста са ауторима филма. Чак сам пронашла и оригинал документа којим она изјављује да тадашњем Шанцу даје статус слободног града.
Сценарио филма написао је Жанко Томић, који уз Гвоздена Ђурића потписује режију. Док нам показује кадар на екрану у редитељској столици, Жанко Томић нас уводи у причу сценарија, који је дубински припремао чак шест година, претражујући различите архиве и судске списе.
– Ради се о филму који креће из драме два национа, али прераста у политички трилер великих размера. Ово је заправо врло комплексна прича о становницима, а потом о интересима великог капитала и спољне политике Француске, Енглеске, Пруске, Аустрије, али и Америке. Филм је смештен у време када феудализам полако одлази у прошлост, а долазе прве грађанске теорије и мисли. У том смислу се појављује и лик царице Марије Терезије у нашем комаду и то не само као неко ко разрешава проблем мештана него и као неко ко се истовремено бори за фискалну реформу – објашњава Томић.
Редитељ и сценариста филма нас подсећа да је тадашњи Шанац био главно место за размену робе између Турске и остатка Европе, а да је међу становништвом владало безакоње јер је, како објашњава Беч био у јеку седмогодишњег рата у којем су дотадашњи савезници Хабзбурга оспоравали Марији Терезији право на царску круну.
– Марију нападају и воде са њом седмогодишњи рат до изнемоглости, те је наравно једна покрајина у тадашњој јужној Угарској, у којој се налазио садашњи Нови Сад, била апсолутно ван ока Беча и могао је сваки бахати локални моћник да ради шта хоће. Те је то нешто са чиме се грађани Шанца суочавају и схватају да заправо морају органски да се одрже око базичних интереса, да заштите свој елементарни опстанак на том терену. Они то у почетку покушавају да раде легалним путем, међутим, када се појави највећа трговинска компанија из Беча која има монопол са турским везиром о трговини између отоманске империје и Хабзбуршке монархије, та компанија се одлучује да за седиште узме саму територију Шанца што наравно подразумева присилно исељење људи који су до тада живели ту – истиче Томић. – Тада се наши јунаци одлучују да ступе у савез са људима који се налазе са оне стране закона. Били су принуђени да тако парирају бескрупулозним властодршцима и да пробају да се пробију кроз лавиринте бечке политике, да се пробију до саме Марије Терезије и да од ње добију заштиту за своју аутономну управу над градом.
У филму ћемо поред Марије Терезије видети и друге историјски стварне ликове. Међу њима су епископ бачки владика Висарион, којег игра Игор Филиповић, Секула Витковић којег је оживео Давор Јањић, Игнац Хајл којег игра Стефан Вукић, Максим Таборовић којег тумачи Златан Видовић, провизор Редл којег је осликао Александар Ђурица, генерал Енгелсхофен којег игра Ненад Ћирић и други. У филму ћемо гледати и друге глумце: Даниела Сича, Ану Мандић, Тамару Крцуновић, Бранислава Зеремског, Арпада Месароша, Јовану Балашевић и друге.
Биоскопску дистрибуцију филма „Либерта - рађање града“ можемо да очекујемо на јесен. Како сазнајемо, екипа снима и серију од седам епизода, чија нас премијера чека већ крајем године на каналу Суперстар ТВ. Филм и серија снимају се у продукцији „Корзо 2021“, док извршну продукцију потписује кућа „Biberche“. Копродуцент пројекта је Телеком Србија.
Будући да Нови Сад, каквог данас знамо, тада није постојао гледаоцима ће бити занимљиво да у филму „Либерта - рађање града“ виде у каквом подручју, али и политичко-историјском контексту је град настао.
– У сред блата никле су неке чатрље српских избеглица и поред њих долазе немачки досељеници који беже од велике глади. Имамо две најинфериорније групе у две државе - избеглице и економску миграцију, која се налази заједно на једном терену и то је први сусрет српске културе новије са Европом. Постоји велико подозрење у почетку и грађани једне и друге вере дуго не увиђају да имају заједнички проблем. Када се то деси онда они постају проблем другима, који нису хтели да Шанац, односно данашњи Нови Сад, уопште постоји – прича нам Жанко Томић.
Владимир Бијелић
