Такмичарски програм „Границе“, покренут пре четири године, обухватиће осам филмова: „Враћен у живот“ Матеа Хила (Шпанија), „Пре него што нестанемо“ Кијоши Куросаве (Јапан), „Клуб људождера“ Гута Парентеа (Бразил), „Дивљи дечаци“ Бертранда Мандикоа (Француска), „Трагом костију“ Агњешке Холанд (Пољска), „Купал“ Казима Молајеа (Иран).
На програму ће бити и два документарца – „Хитлеров Холивуд“ Рудигера Зухсланда (Немачка) и „Ђавоља слобода“ Еверада Гонзалеса (Мексико), а о најбољем одлучиваће жири у саставу Филип Фети Даутовић, Зоран Јанковић и Ђорђе Бајић.
Ђорђевић истиче да су „Границе“ у традицији програма „Конфронтације“, који је још на самом почетку Феста обликовао Душан Макавејев, а наследили га програми „Видици“ Радослава Зеленовића, „Ђаво у телу“, „Благодети прљавог“ и „X Files“ селектора Мирољуба Вучковића.
У питању су у социјалном, политичком и еротском смислу субверзивни филмови. Данас има много више субверзивних филмова и тешко је рећи шта је данас субверзивно. Баш због тог броја провокативних филмова та оштрица провокативности је отупљена, приметио је Ђорђевић, редитељ остварења „Живот и смрт порно банде“.
Он скреће пажњу да живимо у свету где је просечан човек изузетно бомбардован информацијама и у том хаосу информација ретко шта може да га зачуди, шокира и помери, али се понекад појављују филмови који на интелигентан начин провоцирају публику.
То су они филмови који се на сложен начин, не само на површини, него и у подтексту баве актуелним, горућим, социо-политичким темама и преиспитују границе. Понекад ти филмови и прелазе границе, али на инвентиван начин, са укусом, истакао је Ђорђевић.
Једна од битних тема филмова у програму „Границе“ јесте људска природа и емоције и ту се, према Ђорђевићевим речима, истиче филм „Пре него што нестанемо“ култног јапанског редитеља хорора Кијоши Куросаве, његов 20. филм који је приказан прошле године у програму „Известан поглед“ у Кану.
Три ванземаљца долазе на Земљу да испитају терен пре велике инвазије и улазе у људе. Од домаћина одузимају осећај за добро, зло, емоције, осећај за породичне вредности, и од њих праве љуштуре. Тај филм се можда на најдиректнији начин бави преиспитивањем људских вредности и емоција, каже селектор и примећује да, ако питамо ауторе филмова у програму „Границе“, савремени човек је заправо отуђен човек лишен емоција.
Ђорђевић је одабрао и два документарца с обзиром да је постало уобичајно да се на великим светским фестивалима равноправно са играним филмовима такмиче и документарни.
Посебну пажњу скреће на „Хитлеров Холивуд“ који се бави немачком кинематографијом у време нациста и који руши бројне предрасуде везане за представљање те кинематографије.
Помињу се различити аутори, неки више, неки мање познати. Рецимо имамо Фајта Харлана који је имао неколико филмова који се сматрају ремек делом филма ноара, па Хелмута Којтнера који је наставио каријеру и након Другог светског рата и неки његови филмови су ремек дела класичне мелодраме. Имамо пуно аутора који су покушавали да стварају у строгим правилима нацистичког режима под контролом Гебелса, али можемо видети и да је нацистички режим био веома наклоњен кинематографији и да су улагали много новца не само у пропаганду него и у забаву, рекао је Ђорђевић.
Фест, 46. по реду, одржава се од 23. фебруара до 4. марта и обухватиће 116 филмова разврстаних у више селекција.
