Стога разговор са Горданом Матићем, директором Филмског центра Србије и започињемо питањем о достигнућима српске кинематографије у 2020, у контексту чињенице да су овогодишњи плодови заправо резултат темеља који су постављени у претходним годинама?
– То је доказ да се добро радило – каже Матић. – Сама чињеница да смо имали филмове на три најпрестижнија филмска фестивала у истој години то потврђује. Мислим да се овакав успех догодио први пут у нашој историји. Ако томе додамо и успехе наших документариста на најутицајнијим фестивалима и дебитаната на фестивалима попут Ротердама, морамо бити задовољни. Такође, велико је задовољство што смо у 2020. успели да подржимо чак 18 целовечерњих играних филмова, што је у овој чудној и тешкој години био посебан изазов. Мислим да је то највећи број одобрених играних филмова у једној години у овом веку.
У претходној години је формирана Мрежа киноприказивача Србије, на Вашу иницијативу. Како видите улогу ове организације док траје пандемија, а како у неким „мирнодопским“ околностима, којима се надамо у 2021?
– Мислим да је јако важна Мрежа киноприказивача. У њој се налазе установе из више од 20 градова Србије које ће помоћи да домаћи филмови добрију добре „слотове“ пред публиком широм наше земље. Такође, она значи да ће публика у тим местима имати прилике и да види неке наше рестауриране класике у најбољој могућој резолуцији, а ту су и програми сарадње са страним фондовима око репрезентативних остварења. Уосталом, Мрежа ће бити важно место и за промоцију књига и програма ФЦС-а.
Потписали сте споразум са Српском православном црквом, који је донео једноставније процедуре у коришћењу простора СПЦ за снимање филмова. Слична сарадња је у плану и са Министарством одбране?
– Овај споразум ће олакшати процедуре и убрзати ангажовање ресурса Министраства одбране, а са друге стране и њихову рационалну употребу. Свима ће бити лакше.
У плану је покретање нових конкурса за снимање филмова. О којим конкурсима се ради и зашто сте баш њих детектовали као важне за уврштавање у редован годишњи буџет?
– Разматрано је неколико нових конкурса. Први је Позивни конкурс за заслужне редитеље старије од 65 година који су до сада остварили изузетне резултате на међународној сцени предходним филмовима. Други који бих истакао јесте конкурс за Развој пројеката адаптације књижевних дела наших аутора. Постојала је још једна идеја, али се бојим да нећемо имати средстава у 2021. за релаизацију. Реч је о позивном конкурсу реномираним страним ауторима, за развој и реализацију пројеката које би снимали у нашој земљи... Има још идеја, али буџет је увек нешто што вам ставља „заграду“.
Након што је са Факултетом драмских уметности организован курс за секретаре и асистенте режије и још неколико дефицитарних занимања у домаћој филмској индустрији, који нас нови курсеви очекују у наредној години?
– Ми ослушкујемо потребе индустрије и на основу њих одлучујемо се да финансирамо одређене радионице за дошколовавање и обуку. Чим се буду створили услови за наставак предавања у простору ФДУ, биће организоване радионице за занимања пратилац камере, сценски радник, односно оператер на фару и крану, као и електричар - расветљивач. Обука за ова занимања је планирано да буде готова до маја месеца, а интензивно радимо и на припреми радионица за занимања пиротехничар и каскадер. Предаваче за ова занимања очекујемо из САД и Велике Британије и очекујемо да ће доћи најбољи стручњаци. Већ смо разговарали са Америчком амбасадом у Београду о њиховој помоћи. Такође, очекујемо да нам се током лета придруже и са нашим сценаристима раде страни сцрипт доктори из Италије, Француске, Велике Британије и Америке.
Трибински програми о филму имају своју редовну публику у Београду. Планира ли Филмски центар Србије да прошири своје активности на овом пољу, нарочито ако имамо у виду добру посећеност ваших програма посвећеним књижевним издањима ФЦС-а?
– Филмски центар Србије је планирао серију трибина под називом „Индентитет српске кинематографије у XXI веку“ са циљем да се покрену разговори о различитим проблемима наше кинематографије, као и о правцима њеног индентитета. Разговараћемо и о адаптацијама домаћих књижевних дела, као и о блискијој сарадњи домаћих филмских стваралаца и писаца.
Н. Марковић
