Наведени последњи филм великог режисера, сценаристе и књижевника, уједно је и затворио овогодишњи ФЕСТ.
У Главном такмичарском програму одређен је међународни жири који су чинили хрватски редитељ и сценариста Винко Брешан, српски глумци Петар Бенчина и Јована Стојиљковић, редитељ и продуцент са Мадагаскара - Лаза и српска продуценткиња Јелена Митровић.
Они су донели одлуке о наградама - “Београдски победник” за најбољи филм, режију, мушку и женску улогу, сценарио и најбољи дебитантски филм.
У свом 51. издању и под симболичним слоганом “Страст живота”, убедљиви лауреат са три награде “Београдски победник” јесте иранска драма “Трећи светски рат” (2022), за коју је жири једногласном одлуком гласао, јер се “филм убедљиво издвојио својом слојевитошћу”.
“Кроз необичну љубавну причу, филм нам говори о лепотама и трагедијама у нашој прошлости и садашњости. Ова прича из Ирана постаје универзална и дотиче наша срца заувек”, записао је петочлани жири.
Најбоља режија такође одлази овом филму, односно аутору Сеједију, а у образложењу те одлуке се наводи да “причу о љубави и људскости редитељ приповеда маестралном визуелном вештином”.
“Заводи нас хуморним дискурсом кроз причу о снимању филма и изненађујућим обртом шокира личном трагедијом малог човека суоченог са корупцијом и злом. За фасцинантну вештину приповедања, награду за најбољу режију добија редитељ Хоуман Сеједи”, сматра жири.
Режисер Сеједи је послао видео поруку, снимљену у својим колима где је од срца захвалио жирију на главној награди.
"Ваш фестивал је изузетно престижан, има дугогодишњу традицију, и јако ми је жао што нисам могао да присуствујем, јер тренутно спремам нови пројекат", истакао је награђени редитељ.
Награда за најбољу мушку улогу отишла је у руке Мохсену Танабандеху за ролу Шакиба, такође за “Трећи светски рат”.
Најбољи сценарио, према оценама жирија ФЕСТ-а јесте за шпанско-француски филм “Звери” редитеља Родрига Сорогојена, који је потписао сценарио са колегиницом Изабелом Пена, те је жири уписао да “кроз препознатљиву причу о нетрпељивости и страху од различитости, моћним дијалозима, сценаристи нас уводе у свет нелагоде, страха и насиља”.
Најбоља женска улога припала је Аичи Тебеи за улогу Фатима-Захре у драми “Проклети не плачу” (Француска, Белгија, Мароко) у режији Физала Боулифе, која “аутентичном игром, снажном појавом и убедљивим глумачким приступом главна глумица својом нежношћу и чврстином даје главни допринос квалитету овог филма”, саопштио је жири.
Најбољи деби, према проценама жирија, јесте глумица Мвајеми Хусеин за улогу у аустралијском филму “Опстанак доброте” сценаристе и режисера Ролфа де Хера, јер “вештином стварања карактера без дијалога, главна глумица врло сведеним средствима даје снажни и емотиван печат филму у сваком кадру”.
Посебно признање жирија награде “Београдски победник” добио је такође филм “Опстанак доброте” Ролфа де Хера, иначе госта ФЕСТ-а, јер “своју алегоричну причу презентује на храбар и бескомпромисан начин”.
Аустралијски редитељ је рекао да своју награду посвећује комплетној екипи филма са којом је реализовао награђено дело, а онда је открио да када је назвао Хусеин да јој саопшти лепе вести да је освојила награду, она није могла да говори од среће.
"Толико је била узбуђена, да са друге стране телефона није пуштала гласа. Знате, она је натуршчик, први пут је снимила филм, а раније чак никад није ни била у биоскопу. Вечерас ми је рекла -"Желим да се захвалиш свима". Ја сам је питао - "мислиш свима из фестивала?", а она ми викне - "Не, не, већ свима". И ето, тако ја онда вечерас захваљујем свима вама", поручио је публици редитељ.
Награду “Федеора” за најбољи евро-медитерански филм у Главном такмичарском програму трочлани жири је једногласно доделио већ награђеном филму „Проклети не плачу“ редитеља Физала Булифе за “аутентичну филмску причу реализовану развијеним и богатим филмским језиком”.
Жири Награде “Федеора” - Федерације филмских критичара Европе и Медитерана, за најбољи филм у интернационалној селекцији, чинили су Ненад Дукић, филмски критичар, селектор програма разних фестивала, продуцент, Микеланђело Месина, италијански филмски стваралац и критичар, као и Михаљ Фулџер, румунски критичар.
Награду критичара „Небојша Ђукелић“ која носи назив према дугогодишњем селектору ФЕСТ-а и великом фимском критичару и ТВ аутору, за најбољи филм региона, освојила је редитељка Селчен Ергун, за своје дебитантско дугометражно играно остварење ''Снег и медвед'' у копродукцији Турске, Немачке и Србије.
Турска филмска ауторка Ергун, гошћа ФЕСТ-а, лично је примила награду.
"Дивно је бити овде са свима вама вечерас, награда ми веома значи. Посебно бих захвалила на сарадњи колегама из Србије, копродуценту Милошу Ивановићу и целој тонској екипи из ваше земље", била је веома еуфорична режисерка Ергун, а онда је наједном променила тон и атмосферу свог говора.
"Знате сви добро ситуацију са Турском, веома је тешко стање, толики градови су разорени у земљотресима, имамо нажалост толико жртава. Зато ову награду носим у домовину свим тим људима који поново након оволике трагедије покушавају да поново изграде своје животе", нагласила је редитељка.
Награду публике за најбољи европски филм коју додељује Европска унија, освојио је домаћи филм "Овуда ће проћи пут", дебитантски и дипломски рад младе редитељке Нине Огњановић.
Продуцент тог остварења Давид Јовановић кратко је захвалио ЕУ и публици речима - "Најболиа награда је увек Награда публике".
Жири награде “Милутин Чолић” дневног листа “Политика” за најбољег редитеља српског филма, прогласио је недавно преминулог аутора Младомира Пуришу Ђорђевића (1924-2022) због његовог последњег, тестаметарног филма “Уста пуна земље”, који је снимио са својих 98 година.
Политикина награда "Милутин Чолић", названа према оснивачу ФЕСТ-а, одлази аутору заслужено, јер “кадрови и сцене овог филма о човековој потрази за слободом, урезују се дубоко у гледаочеву свест, стварајући утисак да у себи носе истовремено нешто јако озбиљно и нешто веома неозбиљно”.
Овај жири који чине редитељи Стефан Арсенијевић и Марко Ђорђевић, као и фимска критичарка и новинарка “Политике” - Дубравка Лакић, записао је да наш "збуњени мозак", покушавајући да одгонетне како да тумачи оно што види и чује, креће тада да ствара сопствене асоцијације и чини да свет овог, иако незавршеног филма, буде много већи и шири - огроман.
