Тријумфовало је и остварење у којем глуми, „Кво вадис, Аида“, освојивши награду за најбољи филм, а награда је отишла и редитељки Јасмили Жбанић. Ово је досад највећи успјех неког филма из кинематографија бивше Југославије на Европским филмским наградама. Остварења и аутори из екс-ЈУ досад су награде ЕФА добијали ретко, и то по правилу у неким мање битним категоријама: изузетак је Марта Келер, која је добила је 1991. награду за женску улогу у филму „Вирyина”, док је хрватски режисер Јуре Павловић освојио награду за кратки филм „Пикник”. Досад– међутим- ни један филмаш с овог простора није освојио награду за најбољи филм и режију.
Јасмила Жбанић рођена је 1974. у Сарајеву. Филмску је каријеру отпочела концем 90-их, непосредно након рата, и то с документарцима попут награђиваног „Црвене гумене чизме” (1999). Године 2006. снимила је свој први целовечерњи филм „Грбавица”. Било је то остварење направљено са скромним буџетом у који у то доба није превише људи веровало. Филм се, међутим, претворио у изненађење филмске арт-сезоне, јер драма о мајци (Мирјана Карановић) која избегава да кћерки (Луна Мијовић) призна да је зачета ратним силовањем освојила је те 2006. Златног медведа на фестивалу у Берлину. „Надам се да ће овај филм инспирисати младе редитељке у неким новим причама. Наш је задатак да гледаоцима пренесемо истину. Понекад је тешко или неисплативо, али то је наша дужност
Јасна Ђуричић није крила да је била почаствована већ и самом номинацијом за награду ЕФА.
„Велика је сатисфакција за сваког уметника, без обзира којом се уметношћу бави, кад прескочи локални оквир и кад се његов рад шире оцењује. И моја номинација и номинације филма „Quo vadis, Aida“ у чак четири категорије за награду ЕФА показује да ово што радимо и те како има смисла и за Европу и ствара нам осећај да смо и ми на овом простору пуноправни грађани Европе, што често изостаје. Немамо баш пуно прилика да се тако осећамо, не само када је реч о уметности. Европа нас третира као Балкан, и овај наш регион је често на маргини европских дешавања, иако ми образовањем и културом, а не само географски, припадамо Европи. А кад се догоди да нас примети, онда је то фантастичан осећај”, изавила је Јасна Ђуричић уочи саме церемоније, да би, након што је добила награду, додала:’„Сад имам доказ да сам европска глумица”.
Јасна Ђуричић је рођена у Руми 16. априла 1966. године. Завршила је Академију уметности у Новом Саду, у класи професора Бранка Плеше. Била је стална чланица Српског народног позоришта од 1990. године, где је дуго била и првакиња Драме, а данас је професор на АУНС. Она се на церемонији доделе награде захвалила целој екипи филма „Кво вадис, Аида”. „Дали сте ми нешто, дали сте ми прилику и простор да коначно кажем све што мислим, осећам о ратовима у бившој Југославији. Јасмила, хвала ти што си закорачила тамо где се нико други није усудио отићи. Ово је награда посвећена свим жртвама и мајкама”, поручила је Јасна Ђуричић.
Иначе, за најбољег европског глумца проглашен је Ентони Хопкинс за улогу у филму „Отац”, за који су награђени и сценаристи Флоријан Зелер и Кристофер Хемптон. Норвешки филм „Нинyабејби” проглашен је за најбољу европску комедију.У категоријама за документарни и анимирани филм победило је остварење „Фли” Јонааса Похера Расмусена., а за краткометражни је признање добио „Мој ујак Тудор” Олге Луковникове.
Награда за европско откриће Фипресци припала је филму „Девојка која обећава” редитеља Емерална Фенелија. Мађарска редитељка Марта Месарош овогодишња је добитница награде за животно дело, док је данској редитељки Сузан Бир припало признање за достигнућа у светској кинематографији. Награда за иновативни сторителинг биће додељена британском редитељу Стиву Маквину, за филмски серијал „Small Axe”.
М. С.
