Крајем осамдесетих Џонатан Ф. Лотон био је сценариста који је од свог рада једва зарађивао, живећи у забаченом делу Холивуда, америчке филмске меке. Радио је апсолутно све и прихватао сваки посао како би могао да плати станарину, а некада је морао да спава и у свом аутомобилу, све док није написао сценарио који му је отворио сва врата
Током тих година Џ. Ф. Лотон упознао се с многим проституткама који су шетале испред његовог стана по булевару и често је с њима дуго разговарао, откривши да су многе од њих морале да побегну из градова са североистока и Средњег запада Америке у Лос Анђелес. Међу њима је била и једна која му је открила да ју је један богати клијент одвео у Лас Вегас па је с њим провела недељу дана уживајући у монденским ресторанима, пре него што се вратила на улицу.
Убрзо је схватио да прича о проституткама, али и једном пословном човеку може поново оживети бајку о Пепељуги, а није требало дуго да се роди костур онога што ће у будућности постати класик.
Помислио сам - шта ако ставите то двоје људи из различитих светова заједно - имате тог мушкарца који уништава фирме и породице, али и младу жену која је индиректно на његовом удару, и спојите их, присетио се Лотон, откривши како је сценарио прво назвао „Three Thousand” (срп. Три хиљаде). Назвао га је тако јер је управо толико Едвард Луис пристао да плати проститутки Вивијан Ворд да му шест дана прави друштво на Беверли Хилсу.
Филм, који је снимљен пре 30 година, заправо није требао да буде романтична комедија, већ нека врста мрачне драме. „Оригинал је био направљен као уметнички, независни филм”, рекао је Лотон, додавши да су се након што је послао сценарио сви распаметили.
Снимање је започело у малом продукцијском студију Вестрон с тада још не превише познатом Yулијом Робертс, а убрзо је прича о филму стигла и до тадашњег председника студија Волт Дизнија, Yефрија Катзенберга. Он је и те како био свестан да таква верзија у Дизнију неће проћи, као ни у Touchstone Pictures, али све га је толико заинтригирало да је платио више од Универзала само да би добио сценарио.
Тада је започела прерада сценарија, филм је назван „Згодна жена”, по хиту Роја Орбисона из 1965. године, а добро познати редитељ комедија Гари Маршал удахнуо му је нови живот. Али, главна тема свих расправа био је сам крај филма. У оригиналном сценарију Вивијан се заљубила у Едварда, али љубав јој није узвраћена. Он жели да је остави на улици, али она не жели да напусти аутомобил. Потом он покушава да јој плати услуге, али она не жели да прихвати. И даље инсистирајући, оставља 3.000 долара на улици, на шта она реагује тако што их узима и баца му у лице, а он одлази аутомобилом и оставља је.
Скоро сви који су радили на филму имали су своје мишљење о крају. У једном тренутку рекао сам - он јој или мора сломити срце или се заљубити у њу, јер све се врти око то двоје људи. Не постоји трећи начин. Знао сам да их морам спојити јер једноставно нисам желео да је повреди. Она има тако дивне особине да сам, када сам писао оригинални крај, плакао. Била је лик у који сам се заљубио и једноставно нисам видео смисао у томе да је повреди...
Промењен је још један детаљ и то онај везан за Едварда - уместо да превари своју девојку, у филму се он на крају опоравља од раскида. Занимљиво је да су челници Дизнија испочетка у главним улогама видели Ал Паћина и Мишел Фајфер, нарочито након њиховог заједничког филма из 1983. „Лице с ожиљком”. И сам Лотон тврди да би с њима филм изгледао сасвим другачије.
На срећу, Мишел Фајфер се уопште није свидео сценарио, зато су се отворила врата за Yулију Робертс, а она је моментално све шармирала. С друге стране, Паћино је био заинтересован за улогу, али након што су имали заједничку пробу, постао је и сам свестан да је она савршена за филм, али не и он. Осим њега, улогу су одбили Берт Рејнолдс и Том Беринџер, а онда су одлучили да ставе „сав улог” на Ричарда Гира, глумца који уопште није желео да сними такву врсту филма, али и њега је освојила Џулија Робертс, због које јем, на крају, прихватио улогу.
На снимању филма хемија између Џулије Робертс и Ричарда Гира била је невероватна. Лотон је тад схватио да филм не може да се заврши другачије осим срећним крајем. Након премијере у целом свету зарадио је 463 милиона долара и био је други најгледанији филм те године у Америци, а захваљујући њему поново је дошло доба романтичних комедија.
Приредила Н. Мирковић
