Музеј југословенске кинотеке слави 70 година постојања

БЕОГРАД: Свечано обележавање 70. годишњице рада Музеја Југословенске кинотеке уприличено је данас матине пројекцијом антологијског вестерн филма "Поштанска кочија" (Стаге Цоаћ, 1939) Џона Форда, а прослава значајног јубилеја биће настављена вечерас у виду 50. годишњице приказивања првог дела филмског ремек-дела “Кум” (1872) Оскаром награђеног редитеља Франсиса Форда Кополе, на истом месту.
film
Фото: Pixabay.com/ilustracija

Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке, пожелео је добродошлицу љубитељима седме уметности и подсетио да је управо чувени вестерн са Џоном Вејном у главној улози био први филм икада приказан у овом Музеју, 2. марта 1952. године.

"Музеј Кинотеке је прави храм филма. Ово је једино место у граду и у земљи где су поштоваоци филма могли у континуитету да се сретну са покретним сликама кроз протеклих 70 година. Овде су могли да виде најзначајнија остварења светске кинематографије као праву историју филма", навео је Пантелић, иначе и уметнички директор и селектор ФЕСТ-а.

Први човек Кинотеке је приметио да су се и многи српски аутори, филмски редитељи, сценаристи, директори фотографије, заљубили у велико платно, филм као уметност, управо у овом култном простору Београда.

Осим филмских стваралаца, и сви они који прате и промовишу филм на стручан начин - теоретичари, аналитичари, публицисти или критичари, према његовим речима, такође су стасавали у Кинотеци, "везивали се за та седишта и зидове".

Пантелић се захвалио домаћој дистрибутерској кући "Тарамоунт" што је омогућила да се вечерас прикаже дигитално рестаурирана верзија гангстерског филма "Кум", а захвалан је и америчком студију "Парамоунт" која је продуцирала ово непролазно дело према роману Мариа Пуза.

Свечана пројекција ремастеризоване верзије овог трочасовног филма биће одржана вечерас у 20 сати, а број места је ограничен на 100 због поштовања мера заштите од вируса ковид 19.

Музеј Југословенске кинотеке од свог оснивања, 2. марта 1952. године није био ни музеј ни биоскоп, већ је представљао јединствени музеј покретних слика.

Након оснивања Југословенске кинотеке 1949. године, та установа културе је повремено користила више различитих биоскопских сала за своје програме, све од 1952. године када је почео са радом њен Музеј у старом биоскопу "Унион", тј. "Косово", у Косовској улици број 11, где се и данас организују свакодневне пројекције.

Музеј Југословенске кинотеке током седам деценија је био и остао култно место не само за Београђане већ и за све филмске професионалце и љубитеље филмске уметности Србије и некадашње Југославије.

Како је наведено, у музеолошком смислу, свака пројекција филма који је одређен на трајно чување у Архиву Југословенске кинотеке, може се сматрати привременом изложбом.

Управник Архива Југословенске кинотеке, Александар Ердељановић, назвао је ову институцију "наше светилиште", прави "Стоунхенџ филма" где су једине пројекције на филмској траци од 35 милиметара.

Он се подсетио времена од пре 40 година када је кренуо да посећује Кинотеку, обично је гледао барем три филма дневно и упознавао светове редитеља Франсоа Трифоа, Луиса Буњуела, Џона Форда, совјетске неме филмове.

Како каже публика је у Музеју Кинотеке прва у свету гледала све најзначајније филмове у свету, прво су кренули немачки неми филмови и друге кинематографије.

Значај постојања Кинотеке је немерљив, њеног архива, библиотеке, сталне музејске поставке и њених биоскопских сала, данас јединих дворана у Србији где се и даље свакодневно, поред дигиталних пројектора, врти филмска трака.

Управник Музеја Кинотеке, Марјан Вујовић је истакао да ова установа филма никад није била музеј у класичном смислу, већ архива и биоскоп, а сале су увек пуне, свака пројекција готово распродата.

У холу Музеја посетиоци могу погледати изложбу одабраних филмских плаката поводом 50 година Феста.

У плану је да у години јубилеја Кинотеке и Феста, буде реализована стална поставка Феста у дворани Музеја.

 

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести