У категорији под називом суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова, чак 40 милиона динара добио је пројекат “Жетва” редитеља Пола Кампфа, који се бави случајем Жуте куће на Косову. По 27 милиона добили су “Вера” Недељка Ковачића, “Рајко Митић” Мирослава Лекића, и “Звечарке”Николе Љуце, а 16 милиона следује омнибусу “Видеотека” Луке Бурсаћа.
За “Жетву” у образложењу конкурсне комисије, у саставу Биљана Србљановић, председница, Предраг Антонијевић, Иван Карл, Југослав Пантелић и Игор Бојовић, наведено је да “замашна потенцијална међународна продукција актуелизује интригантну и никада до краја истражену причу о ‘жутој кући’ и наводној нелегалној трговини људским органима”. Шпијунски трилер “Вера” је заснован на истинитој причи историјске личности Вере Пешић, вишеструке шпијунке из времена Другог светског рата. Чувеној фудбалској звезди Рајку Митићу је посвећен истоимени филм, који је “само наизглед биографски. То је прича о епохи којој је припадао, о њеним мерилима и вредностима.” Пројекат “Звечарке” су “универзална прича о немилосрдном свету моћних и појединцима који тај свет не доживљавају као природну средину. За “Видеотеку” је наведено да је “изузетно филмско дело у настајању, базирано на омнибус причи повезаној оквиром у којој млади криминалац средњег ранга остаје заглављен у напуштеном видео клубу...”
Нешто мање од тридесет наслова у овој категорији је одбијено, а аутори међу њима су позната редитељска имена, као Срђан Драгојевић (“Балкан”), Дарко Лунгулов (“1970”), Даријан Михајловић (“Коме верујете”), Слободан Скерлић (“Трпеле”) и други.
У категорији жанровски одређених дугометражних играних филмова са комерцијалним потенцијалом, три пројекта су добила средства: „Луда година“ редитеља Милана Коњевића (22,5 милиона динара), „Брод будућности“ Јована Арсенића (20 милиона динара) и „Плави сафир“ Марка Јоцића и Андрије Милошевића (22,5 милиона динара). Али, заправо је много занимљивија листа одбијених у овој категорији комерцијалних репертоарских филмова. Одбијено је 17 предлога, а међу њима су и „Шкартови“ и „Било једном на Истоку“ Срђана Драгојевића, „Муње опет“ Николе Ђуричка, „Шећер“ Слободана Шијана, „Случај хијена“ Слободана Скерлића, „Богови несреће“ Петра Ристовског, „Демократија“ Милорада Милинковића и други.
Суфинасирање развоја пројеката домаћег дугометражног (играног и документарног) филма је категорија у којој је новчану подршку, у просеку по милион динара, добило 13 предлога. То су: „Деца певају хитове“ Мине Ђукић, „Три позива“ Милоша Љубомировића, „Обука“ Сташе Копривице, „Звер из подрума“ Милана Коњевића, „Путеви вина“ Зорана Лисинца, „Шифра вук“ Милоша Шкундрића, „Као да никад било није“ Сташе Томић, „Усуд“ Стефана Малешевића, „Антиталенти“ Радивоја Буквића, „Монте зомби“ Данила Бећковића, „Облачићем ћу те, облачићем ћеш ме“ Ивана Мандића, „Кристина“ Николе Спасића, и „Завештање део II слике“ Ивана Јовића.
И суфинансирање производње мањинских копродукција обухваћено је посебном категоријом и ту су новчану помоћ добили пројекти: “Свемир међу нама” Раселе Јагрич Пирц (Словенија), “Света обитељ” Влатке Воркапић (Хрватска), “Затворено за јавност” Вање Јуранић, “Месогија - Средња земља” Алексиса Алексиуа (Грчка), “Сељаци” Дороте Кобијеле (Пољска), “Сурогат за Вуда” Роберта Томића Зубера (Црна Гора) и “O, dear Sara” Патрицие Франкесе (Шпанија). Од четрдесетак одбијених у овој категорији, први на списку је пројекат “Краљ Александар” Здравка Шотре (Луксембург).
Н. П-ј.
