Главни јунак компјутерски анимираног филма „Корак”, као нови Мали принц – истовремено оличење чисте наивности и добронамерне мудрости – могао би да учини обе ствари. Као у бајци са срећним крајем. Јер, он има способност/храброст да у свом незнању искорачи и не покори се законима земље „екранмена” – још мало људи, а већ подоста зомбија (уместо глава имају екране: од телевизора, монитора пи-сија, таблета, до мобилних телефона).
А шта је још тако страшно у тој земљи, у коју је у својој међугалактичкој одисеји, забасао овај савремени Мали принц? Па то што заправо скоро ничега више и нема, сем оронулих прљавих градова, мрачних улица и дехуманизованих сподоба. Ипак, ту је бар један човек. И он је бесан, ко зна зашто, а расположен за малтретирање поданика. Окружен је безбројним мониторима, да се огледа, али и надзире. Да сваком екранмену, када затреба и кад пожели, уђе директно у главу. Паралелно, све време, у заживелој екранократији на рачун живота, у лажној видео-стварности влада ватромет слика: весеља, забаве, графикона успешности и блиставих реклама. На улици тама и депресија. Они покварених екрана/глава, маргиналци, зависници и клошари испали из система, по мрачним хаусторима конзумирају илегални допамин са УСБ меморија...
„Корак” (компјутерски анимирани филм), режија Игор Павловић; анимација Марко Драшко; продукција Ново културно насеља, Нови Сад; реализацију филма подржали: ФЦС, Управа за културу града Новог Сада и компанија Epik Games кроз конкурс Epik Mega Grants
Све побројано смештено је (а има ту још тога) у тек нешто мало више од десет минута анимираног филма „Корак”, иза којег стоји млада али, по свему судећи, верзирана ауторска и продуцентска екипа чији је ово први филм овакве врсте.
Намера да представе дистопијску визију будућности која је почела, у сусрету са искуством дела екипе у раду на видео-игрицама, а уз помоћ актуелнијих дигиталних алата, резултирала је не само јасном, добро вођеном причом убедљиве жанровске атмосферичности, већ и оствареним високим синематичким дометима. Одлике успелог анимираног наративног, кратког филма, што „Корак” јесте, јесу економичност приче и јасноћа поруке. Када се томе додају оригинална, инвентивна и садржају адекватна визуелна поставка, добри звучни ефекти и функционална музика, потенцијалним гледаоцима (уз напомену да филм није за децу млађег узраста) само преостаје да се предају овој упечатљивој филмској причи, несумњиво намењеној и планетарном гледалишту.
Владимир Црњански
