Тамо је увек све већ спремно, потребно је само да имате пара и посао, то јест снимање, иде као печење специјалном божићном четкицом добро подмазане пуњене ћурке убачене у добро загрејану рерну!
Неписани закон налаже да у сваком божићном филму МОРА да буде грудвање (лажним) снегом уз обавезно (напаћено) вештачко кикотање, посета фарми јелки, бар једна сцена на клизалишту, амбар – колиба за заједничку прославу, прављење “анђела” у (лажном) снегу уз бесмислено млатарање јунака рукама и опет оно напаћено кикотање, печење кестења, прављење украса за божићу јелку од свеже искоканих кокица, облачење неукусних, дречавих џемпера, певање божићних песама антислухиста...
Јунакиње (чешће него јунаци) увек из града се враћају у провинцију и то у толиком броју случајева да је право чудо да у Њујорку, Ванкуверу, Торонту, Чикагу... уопште још увек има становника. (Баш као што је чудно да поред толике количине огромних божићних јелки посечених у филмовима није у потпуности нарушена природна равнотежа и што се нису отопили сви ледници и небо није претворило у огромну антиозонску рупу!) Споменуте усамљене јунакиње често у свој мали градић воде лажне партнере да не би разочарале добродушне мајке и очеве који све време праве колачиће и светиљкама украшавају огромне куће, лажне партнере који обавезно на крају постају истински животни сапутници, или сусрећу момка из детињства, удовца са ћерком (ћеркама). Наравно, јунакиња увек има блиску пријатељицу која је најчешће Афроамериканка и она је копча јунакиње са послом остављеним у мегаполису у стакленој згради од стотинак спратова.
Правило је и да се нигде не виде телевизијски екрани јер, када се слави Божић не гледа се телевизија (лаптопови су допуштени), а основно начело је пропагирање одласка из Великог Града у сретну, идиличну, рајску провинцију, у луксузне светлуцаве виле и “колибе”, где на сваком кораку, испод плафона, вире и бујају грмови имеле који служе да би се љубавни пар по први пут пољубио. И, наравно, стално се пије топла чоколада и какао, а богами и ликер од јаја!
Е сад, око тог ликера постоје разне контроверзе. Рекло би се, бар што се тиче, у Америци, (пре)јаког, моћног лобија, удружења Анонимних алкохоличара (АА), Божић би требао да заузима прво место на листи непријатеља ове снажне удруге, и то понајвише због инкриминисаног пунча од јаја.
Састојци: шест јаја, 150 грама шећера, пола литре млека, једна слатка павлака, рум према потреби (и жељи).
Припрема: Одвојите жуманца, па их измиксајте са шећером. Млеко и павлаку загрејте на лаганој ватри, а затим их умешајте у смесу са жуманцима. Кувајте неколико минут, док смеса не постане гушћа. Па додајте смукћана беланца у смесу. И најважније: сипајте рума онолико колико ви сматрате да вам је потребно!
Ђорђе Писарев
