Паскаљевић је био чудесан редитељ и саосећајан човек

БЕОГРАД: Породица, пријатељи, колеге и поштоваоци дела једног од најзначајнијих редитеља југословенске и српске кинематографије одали су последњу почаст Горану Паскаљевићу на комеморацији која је поводом његове смрти уприличена данас у Југословенској кинотеци.
г
Фото: FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ nr

Осим чланова породице комеморацији су између осталих присуствовали Радослав Рале Зеленовић, композитор Зоран Симјановић, редитељи Слободан Шијан и Горан Марковић, глумице Бранка Петрић и Мира Бањац...

У салу Југословенске кинотеке ушло је тек педест људи, а на постављеним екранима у холу омогућено је праћење комеморације свима који нису били у прилици да јој уживо присуствују.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић позвао је на почетку присутне да минутом ћутања одају почаст великану домаће кинематографије,а након тога су на великом платну уследили одломци из филмова Горана Паскаљевића: "Како је Хари постао дрво", "Анђео чувар", "Посебан третман", "Танго аргентино", "Пас који је волео возове", "Сан зимске ноћи", "Варљиво лето 68"...

Прво се од свог пријатеља опростила глумица Светлана Цеца Бојковић.

"Горан је волео живот, уживао у комуникацији са људима и све то уносио у своје стваралаштво. Зато је његов одлазак нагао. Пронео је нашу културу широм света… био је наизглед рационалан, духовит, али је крио дубоку рањивост и то га је издвајало од других аутора и допринело да допре до широке публике која је то препознала" казала је Бојковић.

Додала је да има осећај како је Горан Паскаљевић нагло ишчупан из живота, нарочито глумцима али и публици до чијих је срца и душе дубоко допирао.

"Из одломака његових филмова видели смо да је ту пуно лирике, хумора, емпатије, емоција...Паскаљевић је био чудесан филмски аутор богатог дела и умео је да ужива у животу. У свим његовим појавама. Из комуникације са људима је црпео своје филмско стваралаштво", казала је Бојковић.

Врло лично, на емотиван начин кроз сузе од свог пријатеља се опростио редитељ Дарко Бајић присећајући се дружења на филмском фестивалу у Пули и каснијег заједничког пута у Бразил.

"У Пули ми није дао награду као члан жирија, али је након фестивала изразио жељу да ме упозна у једном тамошњем ресторану. Био сам ван себе од среће и казао ми је да ће да ме одведе у Бразил када се већ није заложио за мене да ми доделе награду у Пули. У Бразилу сам спознао шта значи када вас Паскаљевић поведе на пут. У шетњи између океана и узаврелих ритмова који су долазили из барова Рио де Жанеира Паскаљевић ми је добацио "Као Ниш на море", казао је Бајић и додао да му је то путовање у Бразил много значило у даљој каријери и животу.

Чувени сценограф Миљен Кљаковић Крека казао је да је не само наша већ и светска кинематографија изгубила филмског великана.

"Горан је био велики синеиста, али и обичан човек. Оставио је изузетан опус иза себе али је био човек који је пре свега носио много емпатије. У једном моменту смо организовали азиле за напуштене животиње и такмичили се да услови на тим местима буду што хуманији" казао је Кљаковић.

Жан Луј Фалкони, амбасадор Француске у Београду напоменуо је да Горан Паскаљевић својим делом и животом најснажније симболизовао француско-српско пријатељство.

"Велики део живота је провео у Француској и тамо је засновао породицу и срећни смо што је велики уметник баш у нашој земљи пронашао слободу и могућност и средства да изрази свој уметнички дар. Био је цењен и признат у Француској" казао је Луј Фалкони и додао да је дирнут начином на који је Паскаљевић изражавао  слободни дух у својим филмовима.

Редитељ Небојша Брадић је казао да му се чини како је Паскаљевића одувек познавао.

"Волео сам његове филмове и често се враћао њима. Познанство се продубљивало кроз преплитање филмске и позоришне

уметности...Заједничким посетама Битефу, Фесту, Позоришту на Теразијама, Мадлениануму, Кинотеци које би се завршавале дугим често критичким разговорима све до затварања кафана", казао је Брадић.

Глумац Сергеј Трифуновић се присетио финалних момената Паскаљевићеве одлуке да му да улогу у филму "Туђа Америка".

"Тај моменат "отопљавања" између мене и Паскаљевића никада нећу заборавити. Он је први редитељ у мојој каријери. Водио ме је касније у Тексас, Њујорк, Хамбург...Пола света сам обишао са њим и ни то му никада нећу заборавити. Успевао је да око себе сабира невероватне људе и то ме је увек фасцинирало", казао је Трифуновић.

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести