Модератор разовора био је новинар и публициста Драган Јовановић, а са публиком у ЕУ инфо центру је разговарала и Христина Поповић, главна протагонисткиња филма "Последњи Србин у Хрватској".
Филм чија је пројекција заказана за вечерас у Комбанк дворани честа је тема новинара који прате програме 47. Феста, што што због изузетног хумора, што због изразите политичке поруке коју шаље гледаоцима.
Личина радњу филма смешта у Хрватску седам година након банкрота.
Мала група богатих још је богатија, а сиромашни су још сиромашнији.
Док се баве класним разликама, на глобалном нивоу води се још већа борба - вода је постала драгоценија од нафте. Да би се домогли воде, моћници не презају од тога да зарате, освоје, униште, па чак ни да убаце зомби-вирус.
Испоставља се да су једино Срби имуни на тај вирус.
Личина каже да је у филму заправо поткачио све.
"Нико ту не може бити, љут јер је реч о шали и сатири, али верујем када би љутња била опција сигуран сам да би Словенци били највише изиритирани. Имаћемо премијеру филма 12. марта у Словенији па ћемо видети...Срби и Хрвати су подједнако лоше прошли што је и очекивано", казао је Личина и додао шалећи се да су оптицају наставци филма са насловима "Последњи Рус у Украјини", "Последњи Кастиљац у Каталонији", "Последњи Мађар у Румунији"..."Последњи Словенац у Словенији".
Срби се у филму Предрага Личине зову Дракуле и једини зомбије зову вампирима.
"У Лици и Горском котару има села са људима који се презивају Дракула. У Лици постоји цело село Дракула. Моја идеја је да Срби зову зомбије вампирима јер се први пут у штампаном облику реч вампир појављује после неке епидемије 1732. године у неком лондонском часопису који је анализирао заразу у Медвеђи", открива Личина.
Његово предвиђање у филму наглашава лоше услове живота људи у будућности што их не омета да буду још већи верски фанатици.
"Зато је у мом филму на загребачком Сљемену огроман крст уместо садашњег торња. Тај крст је већи од оног у Скопљу", казао је Личина и додао да су у тој замишљеној апокалиптичној ситуацији богати још богатији, а сиромашњији још сиромашнији.
На почетку филма наш глави јунак је абнормално богат и његову раздраганост не ометају гладни људи који бауљају улицом око њега. Ми смо већ на ивици феудалног друштва. За 50 година ће људи у ланцима веслати около у ланцима ако наставимо овако, прича Личина.
Каже да је публика у Загребу у Ријеци је са великим одушевљењем прихватила филм.
"Људи после десет минута почну да се смеју и не престају до краја филма. тако смо и замислили све ово", казао је Личина.
У филму се помиње велика Словенија, а редитељ нам открива да је у једном словеначком селу заиста видео мапу Велике Словеније.
"Обухвата та мапа мало Аустрије, Истру, Ријеку, хрватско Загорије до Загреба..." казао је Личина.
Глумица Христина Поповић, која игрс главну женску улогу у филму казала је да је подела била савршена и да су се глумци на самом снимању одлично забављали.
"Па то се види у филму. Имали смо одличну атмосферу на снимању и некако веома веровали у то што радимо", казала је Поповићева.
