Ово остварење, настало по сценарију Милована Витезовића, биографски је филм о Светозару Милетићу (1820 - 1901), једном од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине 19. века, али је то истворемено и историјска сага која приповеда и о другим знаменитим Србима такозване старе Војводине, који су својим радом, али и својом жртвом, ударили темеље модерне српске Војводине и биле лучоноше у култури, образовању и другим областима важним и за наш данашњи живот. Филм “Име народа” настао је у продукцији „Зилион филма” Лазара Ристовског, уз подршку Покрајинске владе и републичког Министарства културе и информисања, а сниман је на значајним историјским локацијама у Новом Саду, Сремским Карловцима, Вршцу, Београду...
Светозара Милетића игра Љубомир Бандовић, док су у осталим улогама Жарко Лаушевић (Јован Јовановић Змај), Катарина Жутић (Милица Милетић Томић), Ања Павићевић (млада Милица), Никола Ристановски (Јаша Томић), Андрија Кузмановић (млади Јаша), Ана Франић (Анка Милетић), Игор Бенчина (Михајло Полит Десанчић), Милутин Мима Караџић (капетан Манојловић), Павле Менсур (Шандор), Драган Петровић Пеле (Тиса Коломан), Арпад Месарош (доктор Бек), као и Душан Јакишић, Иван Бекјарев, Јован Ристовски, Татјана Венчеловски, Небојша Вранић... Монтажу потписују Андрија Зафрановић и Петар Милић, сценограф је Борис Чакширан, а аутор музике Дејан Пејовић.
По речима редитеља Дарка Бајића, предложак Милована Витезовића није само изврсна сценаристичка подлога за филм која, поштујући жанр биографско-историјског филма, осветљава део српске историје, већ је то и монументална драма о непоколебљивој човековој вери у своје идеале. „Истрајност у борби за очување традиције и посебности српског народа, јесте светлост која обасјава и надахњује будућа покољења. Филм о Светозару Милетићу прича је о борцу који тражи правду за свој народ, али и о утицају моћних да стварају и прекрајају историју. Филм је испричана кроз визуру Светозареве ћерке Милице, која не само што је очувала идеале свога оца, већ је била једна од пионирки у борби за еманципацију жена, како на Балкану тако и у свету. Њена перспектива доноси слојевитије и дубље размевање епохе и друштвених односа 19 века, који представљају темеље модерне српске државе. При томе је она успела да превазиђе не само своје интимне сукобе и локалне политичке игре, које настоје да пониште све за шта се залагао Светозар Милиетић, већ и агресију великих европских сила чији се интереси сламају преко народа на Балкану. Она се својом борбом устоличила као истинска хероина у историји српског народа”, наводи Бајић.
Продуцент филма Лазар Ристовски подсетио је на чињеницу да је овај пројекат иницирао председник Владе АП Војводине Игор Мировић. „Филмски радници воле тешке задатке. А овај је био тежак и захтеван. И резултат је, видећете, адекватан уложеном труду”, истиче Ристовски, појашњавајући да је овај пројекат специфичан по томе што је биографско-историјски, те је у том смислу подразумевао додатни ангажман – првенствено редитеља али и читаве екипе. Ристовски је Светозара Милетића окарактерисао као једног од оних великих људи из историје, који су били спремни да дају живот за остварење својих идеја. „Таквих људи је данас мало. Имао сам у својој каријери прилике да играм такве ликове. Светозара Марковића, Бранка Радичевића, Тита и Краља Петра Првог. И као глумац и као човек разумем потребу да се човек жртвује за идеју. Србија, као мала земља, мора да води рачуна о својим великим људима. Овај филм иде у прилог тој тврдњи”, закључио је наш прослављени глумац, редитељ и продуцент.
Љубим Бандовић не крије да је улога Светозара Милетића једна од највећих и најзначајнијих у његовој досадашњој каријери, која је дошла као круна напорног рада на филму и позоришним сценама током претходних година. „Ако имам нешто у свом карактеру што се подудара са Милетићем, то је поверење које стварам код саговорника. Знам и да је Милетића народ јако волео, без обзира на то што се бавио политиком, али он је био пре свега адвокат и потом новинар. Мислим да ме је Дарко изабрао и због енергије. А и већ смо радили заједно, па је и то пресудило”, открива Бандовић, додајући да му је у самој креацији пуно помогла чињеница да је сценарио умногоме грађен на Милетићевом односу са кћерком Милицом. „Ја сам од оних глумаца који ништа не вреде без партнера. И свој лик сам ’вукао’ из односа према кћерки, тако да је и Дарко водио Светозара из односа са породицом и пријатељима. Акценат је на Милетићевој вери у Милицу и њене потенцијале, и огромној љубави према њеном неконвенционалном, а опет чистом начину живљења... У фокусу су, наравно, и вера у идеју, у пријатеље Јову Змаја и Полита. Одлучност и снага. Непоткупљивост. Вредности које данас гладују у подруму. На све то додајте огромну енергију коју је поседовао, и добићете великог човека, слободног и способног. Морали смо да нађемо и где је та Светозарева магичност, да привуче људе да му верују. Све је то јако занимљиво и слојевито. Много је компоненти ту требало да се споји, јер ово није ни историјски ни љубавни филм, трилер, мелодрама. ’Име народа’ је заправо све између тога”...
М. Стајић
