Кацупис је рекао Танјугу да је у почетку рада на развоју приче схватио да нема смисла правити филм без глумца великог калибра, попут Дефоа који може потпуно сам изнети радњу од скоро два часа.
Према његовим речима, "нема много глумаца који могу постићи тако нешто, а Вилијам је био остварење сна."
Било би арогантно рећи да је Вилијам био моја прва помисао, јер се то чинило као сан. Пошто је ово мој први филм, не очекујеш да ће неко таквог значаја бити укључен. Али имао сам среће да га добијем и почаствован сам, признао је редитељ
У филму "Заробљен" (Inside) приказаном у четвртак у Главном такмичарском програму Палића, Дефо игра крадљивца уметнина који се спушта у луксузан стан на врху небодера, како би украо збирку слика аустријског експресионисте Егона Шилеа где остаје заробљен.
У скоро двочасовној драми Дефоов лик Немо преживљава дане са мало хране и воде, покушавајући да се избави из непланиране тамнице, док постепено умно губи додир са стварношћу и телесно бива повређен.
Кацупис је додао да самог Дефоа сматра "за уметничко дело, и може бити изложен у музеју".
Савршен је. Телесан је глумац. Игра својом присутношћу и телом. То је било потребно за филм у коме нема дијалога. Све је на покретима тела, изразима лица, интеракцији са окружењем. Дефо је један од највећих живућих глумаца, навео је Кацупис.
Према његовим речима, "Заробљен" се не може жанровски одредити, поготово не само као психолошка драма, а није желео ни да то буде трилер или филм страве, већ се нада да ће гледаоци брзо сами схватити о чему се ради.
Кацупис је рекао да би се његово остварење могло схватити као прича о преживљавању, слично "Одбаченом" или "Све је изгубљено", или као савремени Робинсон Крусо, чак уз дозу мистике захваљујући помену дела песника Вилијама Блејка "Венчање раја и пакла".
Кад је писан сценарио била је идеја да се у призорима када Дефо отвара фрижидер чује нека "најсмешнија песма икад", и избор је пао на "Макарену".
После сам видео да 'Макарена' има широку употребу. Америчке трупе у Ираку су је као 'псај опс' користиле при уласку у села у Ираку да се друже са децом и покажу да су пријатељски настројени. Тако и стан поручује Нему: 'Овде сам, пријатељ сам, али чу те мучити', рекао је Кацупис.
Говорећи о употреби Шилеових дела у радњи филма, Кацупис је нагласио да је уз помоћ кустоса успео склопити аутентичну збирку једног од својих омиљених уметника, коме се диви.
Облици тела које је Шиле сликао изгледају као Вилијамово тело кад почиње да пати од изгладњелости и осталог. То је било кључно да одаберем Шилеово дело. Немово тело на крају изгледа као дело које је хтео украсти, рекао је редитељ.
Кацупис је навео да "Заробљен" говори о томе како смо након пандемије и њоме условљене закључаности "коначно схватили моћ уметности у свакодневном животу, не само слика, музике и филмова, већ сваког њеног облика".
Схватили смо да нам је једини прави сапутник уметност и да је доста конзумирамо. Филм говори колико је уметност важна у нашим животима, а да то чак не разумемо у потпуности, истакао је Кацупис.
Према његовим речима, нацисти су стављали затворенике у собу празних зидова, где би полудели после извесног времена.
Кацупис са сценаристом "Заробљеног" Беном Хопкинсом као свој следећи филм развија "роуд муви" по земљама бивше Југославије.
На то га је, између осталог, надахнула менторка са студија у Великој Британији српска визуелна уметница Бреда Бебан (1952-2012), чије дело се може видети у "Заробљеном".
