Филм о животу иза камере, глумцима као неизлечивим ентузијастима који стављају на коцку своју егзистенцију у жељи да направе велико уметничко дело, имао је према Ромчевићевим речима, „заиста чудну судбину“, што, како каже, у њему буди различите разлоге за параноју.
Иако је публика филм заиста волела, мислим да је акламативно прећутан у јавности, већ дан након премијере. Колико знам, написана је само једна критика о филму, а у званичним медијима није било никаквих осврта, приметио је познати сценариста и драмски писац.
С обзиром на то да је у питању филмска сатира, човек не може, а да се не запита о домашају свога дела и да закључи: о, да, ово дело је изазвало реакцију, јер је страх од реакције такође реакција, оценио је.
Редитељски првенац Николе Која, у коме поред њега играју и Зоран Цвијановић, Весна Тривалић, Наташа Нинковић, Срђан Тимаров, премијерно је приказан у новембру прошле године и за месец и по дана филм је погледало више од 170.000 гледалаца.
Од новембра до данас ствари су се толико промениле, да ми се чини као да је филм настао крајем прошлог века. Када смо стварали филм, заиста смо веровали да он може да утиче на људе. Данас знамо да је већини лакше у стаду, без одговорности за личне изборе, приметио је Ромчевић.
Да се до сјаја црвеног тепиха не долази путем посутим ружама већ компромисима, борбом, па и пактом са ђаволом, ако је потребно, испричано је кроз комедију.
Хумор има ту особину да релативизује свет. Последица тога је да схватамо да ништа није од судбинског значаја или да је све од судбинског значаја, те да је у питању само перспектива, каже Ромчевић.
Она наглашава да хумор не мора да буде ескапистички или апстрактан.
И драме као што је „Сан летње ноћи“ су заправо дубоко политичке, дубоко критичке и сатиричне. Хумор омогућава да се о свим стварима говори као о нечему што се може критиковати и исмевати, рекао је Ромчевић.
Истиче да смо од либералног капитализма прихватили само деформисану идеју да је све дозвољено у бици за профит.
Такав поглед на свет свакако фаворизује предаторе, али, коначно, свако постане нечији оброк. Много је једноставније бити себичан, примитиван, саможив, без скрупула и себе звати „модерним човеком“ него бити питом, емпатичан, осетљив за друге и ризиковати да вас сматрају ретроградним, оценио је.
