Срећковић: Свакој улози прилазим на исти начин

БЕОГРАД: Гост нове епизоде видео серијала Танјуг Рефлектор био је глумац Александар Срећковић, који је говорио о улогама у представама "Године врана" и "Керови" и предстојећим серијама "Што се боре мисли моје", "Вера" и "Бележница професора Мишковића".
Танјуг/Јадранка Илић/Александар Срећковић
Фото: Танјуг/Јадранка Илић/Александар Срећковић

"Свакој улози прилазим на исти начин. Неке занатске методе се разликују мада и у то озбиљно сумњам, после одређеног броја година бављењем послом. Цео рад се слије у једну заједничку методу...", навео је глумац.

Према његовима речима, "жанровски детаљи испливавају кроз сам рад и кохабитацију са партнерима и редитељем".

Срећковић је истакао да не приступа различито улогама по сатиричним, комичним, класичним или новијим драмским текстовима, већ покушава наћи "живог човека који је могао као такав да постоји не само ту на сцени него на улици, у кући, ауту, броду".

Према његовим речима, најважније је да "лик направи трансцеденцију до слова на папиру до живог човека од крви и меса, са свим манама и врлинама".

Размишљајући и радећи на улози Алојза Каврана у представи "Године врана" Народног позоришта, Срећковић је закључио да је љубав најјаче људско осећање, а да се његов лик "бавио погрешно пласираном љубављу, ка себи".

"Толико је јака емоција да човек може да чита у себи као љубав а да она заправо није љубав, него нека друга врста ужасно јаког осећања, али је свакако погрешна. Може да утиче на човека да, из нечега што он осећа као апсолутну љубав, чини зла људима око себе", навео је Срећковић.

Према његовим речима, то човек не ради с намером већ она проистиче из "џепова психе где је неко гнојиво остало, никад није проветрено и прочисцћено, психолошке ране нису зарасле са којима не може да изађе на крај".

"Свесне намере у овом случају чак и не постоје, а делање је апсолутно зло према људима око себе", рекао је Срећковић.

Квалитет "Година врана" писца и редитеља Синише Ковачевића је у самом тексту, који се на врло директан начин бави шкакљивим и болним темама из наше историје, навео је Срећковић.

Глумац је истакао да је фокус на забрањеној љубав, да представа има "''ромеојулијевски'' усуд љубави која због социјално-политичких услова не може да преживи".

"Изгубили смо мало мелодрамску суштину драмских комада. Почели смо да се у домаћим комадима отуђујемо од основног мотива љубави, успеле или неуспеле", оценио је Срећковић.

Након што је са колегом Срђаном Тимаровим играо "феноменалну, забавну и поучну" представу "Керови" на Палићу следи им 19. јула и 7. августа извођења у "Башти код Југе", месту у Београду које "привлачи људе који нису уобичајена позоришна публика".

Срећковић је завршио снимање серије "Што се боре мисли моје" која се бави "последњим данима и убиство кнеза Михаила (Обреновића), које нико није драмски обрађивао до сада".

Појавиће се и у филму и серији "Вера" о шпијунки из Другог светског рата Вери Пешић, а ту је и друга сезона "Бележнице професора Мишковића".

EUR/RSD 117.3179
Најновије вести