Вечерас у Сарајеву светска премијера документарца о Жилнику

НОВИ САД: Дугометражни документарни филм „ЖЖЖ” (Журнал о Желимиру Жилнику) сценаристе и редитеља Јанка Баљка имаће вечерас светску премијеру у званичној селекцији 27. Сарајево филм фестивала.
z
Фото: Ilustracija

Овај филм сниман је више од три године као „road movie" документарац кроз полувековну филмографију Желимир Жилника, али и као путовање кроз историју Југославије. „Журнал о Желимиру Жилнику” настао је у продукцији новосадског Арбоса, уз подршку Филмског центра Србије; директор фотографије био је Јован Милинов Тоба, композитор Предраг Вранешевић а монтажер Александра Миловановић.

– Првобитан наслов филма био је „Планета Жилник“. Међутим, Жилник се жестоко противио том наслову – открио је недавно Баљак. – Једном је дошао код продуцента са цедуљицом на којој је написао како захтева да се филм не зове тако (смех). Али, ја сам то видео као његову скромност, јер је та “планета” за њега била превише. И кад сам размислио, тај наслов би заиста звучао крајње претенциозно. А пошто је пре 15-так година невладина организација куда.орг. покренула пројекат који се бавио његовом филмографијом, есејима и имао два „Ж“ у свом логоу, свидео ми се тај дизајн, па сам смислио да додамо још једно „Ж“. А и његов први филм се звао „Журнал о омладини и селу зими“ па је то била фина игра речи.

Говорећи о Жилниковом стваралаштву, Баљак истиче да је у питању аутор који ни у један пројекат не улази калкулишући, већ интуитивно, пуним срцем, без размишљања да ли је добар тренутак и да ли ће му тај филм донети профит. А такав је, додаје Баљак, Жилник и у комуникацији са људима, и зато сви радо учествују у његовим специфичним доку-драмама у којима натуршчике уводи у свој фиктивни свет.

– Инспирација, количина идеја и тема које има у сваком моменту потпуно ме је одушевила – истиче Баљак. – Жилник у сваком тренутку има идеје за 10-20 филмова. Никада не чека идеалне услове и велика средства, не троши време на пичинге који су сада постали обавезни у нашем послу. Редитељима данас пролазе године док покушавају да скупе новац за филм. И када га коначно скупе, осећају се као испражњени балон, као да су „скакавци појели“ силне године, јер им се тај филм, после толико чекања, више не ради. А Жилник га или ради одмах или уопште не ради, и то са малим екипама људи који врло брзо постају његови пријатељи. Он брине, наставља да се дружи с њима и када заврши филм и по томе је јединствен.

М. С.

EUR/RSD 117.5780
Најновије вести