Од нових филмова Педра Алмодовара, Кена Лоуча и браће Дарден, који су већ ушли у историју филма, до дебитаната који претендују да се нађу тамо, од остварења награђених на великим фестивалима до документараца који се баве горућим проблемима данашњег друштва, биће на програму фестивала.
Сваки фестивал жели да на свом програму, у седам дана има Алмодовара, Кена Лоуча и браћу Дарден. С друге стране, то је добра могућност свима нама да видимо нове ауторе, а њима опет да виде где су у односу на великане. Нажалост, најчешће када одаберемо филмове на Канском филмском фестивалу у мају, немамо времена да контактирамо агенте аутора и доведемо их на Палић, али искуство нам говори да многи млади аутори, који су на фестивал дошли пре десетак година, сада су оно што чини есенцију европског филма, истакао је Зеленовић.
Скреће пажњу на могућност да публика, али и сви који се баве филмом, виде где се млади аутори крећу данас, која су њихова интересовања, са којим проблемима се суочавају на свом почетку.
Овогодишњи фестивал видим као добро место где ћемо се поново сусрести са европским филмовима који отворено, критички говоре о времену у коме живимо, а проблема као што знамо, има много, истакао је Зеленовић.
Теме које преокупирају европске ауторе, примећује, су све оно што мучи и Европу и европску заједницу и нас који нисмо део те заједнице - од миграната до личних, интимних проблема и начина живота, сналажења у ономе што се дешава у Европи и изван ње.
Годинама добијамо примедбу да су филмови на Палићу доста тешки, да људи излазе измучени оним што гледају, али времена су таква. Филм је одраз и огледало времена у коме живимо, а с друге стране сведоци смо да Летња позорница и сви остали простори буду пуни и да за сваки филм, било да долази из Летоније, Румуније, Шпаније, Македоније, Словеније или Србије, увек има заинтересованих, рекао је Зеленовић.
Примећује много младих на Палићу, али и оних који су стасавали уз фестивал.
Та верност нашем фестивалу је део едукације коју смо годинама спроводили на нашем фестивалу. Када смо 2003. Блажо Перовић и ја одлучили да наш фестивал буде искључиво фестивал европског филма, то је било велико изнанађење за све и велики ризик, јер европски филм није имао сигурно уточиште ни на биоскопском репертоару, ни на телевизији, али се показало да тај потез није био лош и 2017. смо проглашени за најбољи европски фестивал што је велико признање за земљу која није чланица ЕУ, истакао је Зеленовић.
Можда претерано звучи, али ми јесмо били перјаница тог уласка у Европу кроз филм, културу што се показало и овом наградом и свим оним што се дешавало на фестивалу, додао је он.
Фестивал су у протеклих 25 година посетили Никита Михалков, Кен Лоуч, Рој Андерсон, Кен Расел, Брајан Кокс, Тео Ангелопулос, Кристи Пују, Јиржи Менцл, највећа имена српске и југословенске кинематографије као добитници награде "Александар Лифка" коју су овога пута понели редитељ Рајко Грлић и сценограф Миљен Кљаковић Крека.
Оно што мене као оснивача радује, то је што никада нисам чуо да је неко са фестивала отишао незадовољан, било да су у питању велике звезде попут Брајана Кокса или наши аутори. То је права сатисфакција за нас који радимо фестивал, рекао је Зеленовић.
Фестивал је током година помогао развој инфраструктуре у Суботици и на Палићу када је приказивање филма у питању, те је тако реновирана сала на Отвореном универзитету у Суботици, биоскоп "Абазија" на Палићу, Летња позорница је постала потпуно функционална, а сан организатора је да Велика тераса постане фестивалски центар.
Надам се добром фестивалу и да ће поново сви отићи задољни, закључио је Зеленовић.
