Свечаност је посвећена је презентацији вишегодишњег конзерваторског подухвата на рестаурацији велелепног иконостаса некадашње српске цркве у Будиму чији је аутор “живописац новосадски” Арсеније Теодоровић (1767-1826) један од најзначајнијих српских сликара на прелазу из барока у класицизам.
Поставка обухвата све 73 иконе, 68 са иконостаса и 5 са тронова и певница, из архитектонски репрезентативне и богато осликане цркве у Табану, делу Будима који су насељавали Срби, страдале у бомбардовању Будимпеште 1945, а затим срушене четири године касније. Након готово 70 година иконе које су насрећу сачуване могу се поново сагледати на једном месту захваљујући преданом конзерваторском и рестаураторском раду великог тима стручњака на чијем челу је била др Даниела Королија Црквењаков, која је и аутор изложбе.
У поздравној речи др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске је указала да Галерија и данас негује вредности којима су тежили њени оснивачи. Посебно се захвалила тиму стручњака који су опсежним поступком конзервације и рестаурације спасли сећање на један градитељски споменик националне културе којег више нема и сачували уметност за вечност о чијим вредностима сведочи сликарски рад Арсенија Теодоровића.
"Матица српска је једно од најважнијих места стратешког одлучивања о српској култури. Међу најкрупнијим стратешким одлукама у развоју моћног културолошког система Матице српске јесу и оне одлуке везане за почетак прикупљања и размене књига, часописа, новина, као и почетак прикупљања музејских и уметничких експоната важних за културну историју Срба", рекао је председник Матице српске проф. др Драган Станић подсећајући на великог добротвора и задужбинарског посвећеника Саву Текелију који је Матици предао на чување не само читаву институцију Текелијанума него и велику библиотеку, нумизматичку збирку, као и низ артефаката и драгоцености: слика, рељефа, накита.
У тај развој, као и у целу Матицу, уграђена је огромна енергија многих људи високе креативне памети, посебног уметничког сензибилитета и велике радне енергије.
Српску цркву у Будиму и уметничко дело Арсенија Теодоровића који је осликао иконостасе и зидове у двадесетак цркава, уведећи новине у религиозно сликарство и повезујући каснобарокне са класицистичким утицајима, представио је у својој беседи др Владимир Симић, историчар уметности, доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Изложбу је отворила Маја Гојковић, председица Скупштине Републике Србије посећајући на огроман значај Матице српске и њене Галерије за очување нашег наслеђа на овом простору, на традицију и доброчинства које је одувек имало значаја за њен рад.
"Оснивачи Матице српске имали су визонарску мисију бриге за стваралаштво нашег народа и очување националног идентитета. Упоредо са тешком и мукотрпном борбом за обнављање српске државности текла је не мање важна борба за нашу културу и њено место међу просвећеним европским народима", рекла је Маја Гојковић, указујући на пут од замисли Теодора Павловића о стварању скромног музеја до данашње савремене институције која има једну од најбогатијих уметничких збирки код нас.
Брига на заштити српског културног наслеђа у региону изнедрила је ову изложбу Арсенија Теодоровића која, по њеним речима представља сведочанство о трајању једног народа упркос искушењима и недаћама кроз које је пролазио. Конзерваторски рад на овим иконама је, како је нагласила председница Скупштине Србије учинио да се спасе не само драгоцен Теодоровићев рад, већ омогући и трајно сећање на цркву у Будиму.
"Музеји и галерије данас морају бити место сусрета где ћемо сви имати прилику да учимо о нашој прошлости како бисмо је боље разумели и лакше се суочили са изазовима које нам будућност доноси", поручила је Маја Гојковић.
Очување историјског сећања има посебну значај за културу једног народа, најбољи начин за неговање традиције и бригу о баштини коју смо наследили од предака и њено оживљавање у савременом контексту.
Изложба ће у простору Галерије Матице српске трајати до јула следеће године, а пратиће је низ предавања, стручних вођења и радионица посвећених овако сложеном конзерваторском подухвату. Затим ће гостовати у Будмпешти, да би коначно одредиште добила у новој згради Музеја српске православне епархије будимске у Сентандреји који би требало да буде завршен до краја следеће године када се навршава и 200 година од почетка осликавања иконостаса.
Захвалнице Клуба пријатеља ГМС
Негујући традицију доброчинства са институцијама и појединцима који су учестовали у програмима Галерије и допринели њеном успешном раду на очувању и презентацији националне уметности синоћ су уручене бројне захвалнице Клуба пријатеља ГМС патронима, покровитељима, добротворима, дародавцима и пријатељима, између осталих награду је добио и Милош Вучевић у име Града.
Н.Попов
Фото: С Шушњевић
