Шпанац Данијел Касарес ствара своју музику више од 25 година и има осам албума иза себе.
Касерс се изборио за трон новог краља фламенка кроз јединствени звук у његовој интерпретацији, обнављајући класичне, али и несумњиве "трагове" својих узора, као што су Пацо де Луциа, Маноло Санлуцар, Томатито и Герардо Нунез.
Своју аутентичност славни музичар дугује и проучавању и свирању класике, џеза и фада.
Данијел Касарас се враћа у Београд након пет година и распродатог концерта.
Тада је Цасареса домаћа публика наградила незапамћеним овацијама за фламенко плес његових прстију на жицама андалузијске гитаре.
На отварању 21. Гуитар Арт Фестивала публика у Београду биће у прилици да премијерно чује неке од нумера са актуелног албума "Магитеррáнео".
Тај албум према којем светска критика изражава велико поштовање говори о страсти према Средоземљу, где је одгајан и где је одувек живео.
Касарес се данас сусрео са новинарима на конференцији за медије у оквиру Гитар Арт фестивала.
"Захваљујем свима што сам поново део овог фестивала јер га сматрам једним од најважнијих на свету. У Београд долазе гитаристи који својим иструментима преносе емоцију и то ће бити наша мисија на вечерашњем концерту. Пренећемо публици љубав", казао је Касарас и позвао публику да вечерас плеше на концерту у Комбанк дворани.
На питање Тањуга колико фоклор Медитерана утиче на његову стваралачку инспирацију славни гитариста открива да живи поред мора у једном селу близу Малаге и да ужива Медитерану.
"Близина мора јако утиче на стварање наше музике. Преко различтих култура земаља које излазе на Медитеран, фламенко је као музички правац трајано обогаћен. Имамо среће да фламенко лако прима квалитетну музичку баштину Медитерана и зато су наши концерти пуни страсти", казао је Касарес и додао да у околини Малаге има пуно светлости и мало туге.
Све то се, како каже, јако огледа у његовој музици.
"Ту светлост у различитим топлим бојама ширимо на нашим концертима", казао је Касарес.
Каже, иначе, да је још у детињству желео да постане гитариста, јер је живео у Андалузији постојбини фламенка.
"Јако рано сам почео на улици да свирам за раузлику од својих вршњака који су сањали да играју фудбал као Марадона. Без певања и плеса нема фламенка. Пако де Лусија је једном казао да гитариста мора да познаје боље плес од плесача и певање од певача. Гитариста мора да изнесе читаву атмосферу на концерту и он води причу на сцени", казао је Касарес.
