Како је рекла, Борхес се након двадесетогодишње паузе 1970. вратио жанру којим је суверено владао: кратким причама, а „Бродијев извештај“, која се сада први пут појављује у преводу на српски језик ипак ће изненадити многе који су стекли утисак да препознају борхесовски поетички канон.
Писац који је иронично исписивао појам стварности у заградама (паралелни светови, библиотека као космос за себе, елементи мистичких и езотеријских учења) сада у већини прича реалистички оживљава опасну и злокобну атмосферу аргентинског подземља - с гоничима стада, таљигашима, коњокрадицама, варалицама на картама увек спремним да своју угрожену част докажу вештом употребом дугих ножева..., навела је Вучковићева, те додаје да је то једна од најбољих књига коју је Борхес написао
Полиглота и полихистор са мало парњака у свом времену, Борхес је писао песме, приче, есеје, превео је најзначајније књиге Фокнера, Жида, Бирса, Хесеа, Кафке, Поа, Витмена, Вирџиније Вулф, написао је безбројне поговоре у сажетом облику и књигу филмских критика. Никад није имао жељу да створи роман, јер му епске ширине нису биле неопходне да се изрази.
Предговор за књигу написао је аутор, а поговор књижевни критичар Милан Влајчић.
