Жири је оценио да је Алексић написао сложену песничку књигу, покушавајући да у свом певању уједини језик културних амблема, који има симболистичко - метафоричку вредност и језик пуких референцијалних слика из емпиријскг искуства живота.
Отуда су његове песме једна врста интерпретације божанске повести и њене људске патње и призора свакодневице са скоро тривијлним ситуацијама у којима се мит рајске утопије премешта са небеских висина у земаљски рај, приметио је жири.
У образложењу је констатовано и да Алексић успева да у својој поезији на смирен начин очува могућност чуда и чуђења, али у кључу отклона од непосредне, наивне фасцинације.
Он ће, тако, евоцирати на тренутке поезију Васка Попе, певати о сирћету или о некаквом пролазном сусрету, о плажи, о овешталој фрази или о истрошеном жанру путописа како би нам открио језичку и смисаону искру у наизглед депатетизованој, баналној и оскудној стварности. С друге стране, он остварује сложену мрежу везану за литерарно искуство симболизма и борхеовских лавиринта, запазио је жири.
Збирку "Радно време раја" карактерише, према речима чланова жирија, тријадна структура која потврђује Алексићеву песничку вештину кроз разноликост у изразу: од песама кратког стиха са јасном поентом и духовно-ироничним осенчењима, преко дуже наративне поеме "Верујем" што афирмише моћ оног сада, све до песама дужег стиха.
Иако је књига сложена како у формалном тако и у тематском смислу, рекло би се да се, кад је о потоњем реч, издваја стара песничка тема - усамљеност. Она овде задобија егзистенцијалне и когнитивне димензије која наткриљује смирен израз и склад између речи и смисла. Песнички субјект верује да сваки облутак 'крије у себи по једну реч', тако је рај овоземаљско спасење у трагању за заборављеним, слућеним, али најчешће неизреченим речима, наведено је у образложењу.
Алексић спада, нагласио је жири, међу малобројне песнике који су успели да се вину до животне иманенције која делује онострано и далеко иако је она највише наша, овдашња, блиска и сасвим људска.
Жири је разматрао 80 наслова објављених током 2018, који су послати на конкурс или су предложени од стране чланова жирија и констатовао да је продукција разноврсна и да у великој мери изражава снажне доприносе заступању модерног духа у поезији.
Иако без посебне пажње савремене културе и друштва, поезија опстаје као снажан израз и допринос битним разговорима са друштвом, културом, историјом и човеком уопште, констатовао је жири.
Веселин Мишнић и "Непознавање природе" Радивоја Шајтинца.
Награду "Васко Попа", од 1995. у Вршцу додељује Агенција Ђорђевић, дародавци новчаног износа су Град Вршац и "Сензал капитал" власника Радета Ракочевића, а састоји се од повеље с Попиним ликом, рад академског сликара Милана Блануше, и новчаног износа.
Циљ награде је да афирмише савремену српску поезију, уважавајући доприносе Васка Попе и његово непроцењиво служење модерној песничкој речи.
