Увод ове књиге, чудног наслова и још необичнијег садржаја, Малуф је започео реченицом која гласи: "Ова мала књига рођена је из гриже савести".
То признање објашњава тиме што је, према ритуалу Акакдемије, био обавезан да приступну беседу изговорену приликом уласка у дом “бесмртних”, 2011. године, посвети свом непосредном претходнику, великом антропологу Клоду Леви-Стросу.
Из свог говора је морао да изостави чак и пасус посвећен историчару Жозефу Мишоу, једном од 18 претхопдника у фотељи 29 чија му је "Историја крсташких ратова" била основа за дебитантску књигу "Крсташки ратови у очима Арапа".
Пошто је открио да су многи међу 18 академика који су седели у фотељи 29, укључујући Мишоа, данас заборављени, осетио је грижу савести према свима за које га је везивало "морално сродсдво" и одлучио да им посвети пођеднаку пажњу. Тако је настала ова драгоцена, занимљива и веома информативна књига.
Талентом, који му је и донео најугледније признање, Француска академија од оснивања 1634. има само 40 фотеља и тек када неко од академика умре на његово место може бити изабран нови члан, Малуф је кроз 18 поглавља пропутовао кроз животе исто толико својих претходника, и тако прошетао кроз четири века француске историје.
Вештином која му је својствена Малуф је сувопарне историјске чињенице украсио анегдотама, мало познатим догодовштинама из живота својих "јунака", потресним судбинама, пикантним цитатима из њихове кореспонденције, љубавним аферама, тако да је читање ове књиге изузетно задовољство.
То су препознали и верни читаоци Малуфових књига, било да је реч о романима или есејима, и "Фотеља на Сени" се већ нашла у самом врху листе најтраженијих публицистичких-документаристичких књига које је "Лагуна" објавила у последње време.
